Da se RAZUMemo, ako uopšte želimo i umemo:

Zar da mi o srpstvu pričaju oni koji to isto srpstvo sramote na svakom koraku? Za mene “biti Srpkinja” znači: na svakom koraku, predstavljati ovu zemlju tako da me se ni jedan obrazovani, častan i pošten predak i potomak ne postidi. Isto tako, za mene “biti Srpkinja” znači – poštovati sebe i svoje, ali poštovati i sve druge i prava na različitost. Za mene “biti Srpkinja” znači – uvideti i priznati sve greške koje smo pravili mi lično ili oni koji se istim imenom zovu, jer grešaka ima kod svih koji rade i na svakoj (suprotstavljenoj) strani, ako je uopšte potrebno da strane zauzimamo.

Zar da mi o veri pričaju oni koji se bave klevetama, izvrću istine i seju mržnju? Za moju veru nije mi potrebna ni građevina ni posrednik – prve volim kao profesionalni izbor; među drugima – samo retke i, izistinske, poštujem. I, iako se time ne razbacujem, vernik sam i moja je vera čista i svetla. Ali, moja vera je samo moja i ona poštuje i uvažava druge vere.

Zar da mi o kršenju zakona i nepoštovanju ustava ove zemlje pričaju licemerni? Svi koji ga izvrću prema sopstvenim potrebama, a koji, iza kulisa, rade mnogo gore i nepoštenije stvari? Ili oni koji bi da se onim što radim(o) diče kad im tako odgovara, a da nas razapnu kad im je potreban krivac i kad je povoljan trenutak? Neće moći, gospodo. I ne morate da me se odričete, jer sam se ja već odrekla Vas.

Zar da me za Kosovo prozivate, Vi čija se borba svodi na velike reči na društvenim mrežama? Ja Kosovo volim, ali Kosovo ne mogu da spasim.Ono što mogu jeste da pokušam da spasim kuće od zemlje na Kosovu. Ako je moj greh taj propali pokušaj saradnje sa Ministarstvom kulture Kosova, da ih obučimo da nam čuvaju kuće, onda ga javno i sa ponosom nosim! Kad budete za to Kosovo i sami nešto konkretno učinili, onda ćemo se bolje razumeti.

Zar da mi dovodite u sumnju sopstveno pravo na Pravdu? Sve da su mi i nju porobili, mislim na ovu zakonsku – imam ja još dve: onu jednu na kraju puta, koja nas sve čeka; i onu drugu – kosmičku, kojoj niko od nas ne može ništa, a koja lepo sve posloži, kad joj bude vreme. Treba samo biti strpljiv,  ostati zdrav i čekati onu koja prva dođe, znam i ne sumnjam!

Zar da mi uskratite pravo da održim LALA festival? Koji je pokrenut zbog molbe Vaše dece da im napravimo kućicu od zemlje? Zbog želje da im poklonimo i mnogo više, na šta će biti ponosni i što će sa radošću moći da koriste sve naredne generacije? Hoće li Vas biti sramota kad, za koju godinu, budu pitali zašto ste im to pravo oduzeli? Festival ste oduzeli njima, ali ga nama nećete oduzeti – ne zbog svih nas koji smo ga spremali sve ovo vreme, za svu ljubav i sad trud koji smo u njega uložili!

I da zaključim: nisam ja ovde (jedini) gost – svi smo mi gosti koji su pozajmili ovaj komad zemlje i ovo parče neba od naše dece! ko nam daje za pravo da ga svojatamo, kad je, ionako, samo zemlja večna, a mi se, kakvi god bili, istoj toj zemlji vraćamo?

HASTA SIEMPRE!

o povodu na linku.