iliti : kako je sve počelo:
u skraćenoj verziji na: linkedin.com ili youtube.com (prevod na engesli i španski)
priča o zemlji počinje negde tokom studija na novosadskoj arhitekturi (1999-2005), gde se kroz predmete profesora Ranka Radovića, a uz ‘ekologiju građene sredine’ i ‘graditeljsko nasleđe’, razvija ideja o ovakvom putu … a koju još više učvršćuju prakse IAESTE :
* u Siriji (jul-septembar 2003), radeći u ‘Official Service for Preservation and Rehabilitation of the City of Aleppo’ na snimanju postojećeg stanja jednog od objekata u starom jezgru grada Alepa, kao i predlogu za njegovu zaštitu, očuvanje i prenamenu.
* u Kolumbiji (septembar-decembar 2004), radeći pri ‘Corporación de la Candelaria’ na projektu rekonstrukcije, rehabilitacije i integracije starog glavnog bulevara ‘Carrera 7’ u današnje urbano okruženje (i revitalizacija postojećih fasada), i na ‘Universidad de la Salle’ na urbanističko-arhitektonskom predlogu za stambene kuće lokalnog stanovništva izbeglog iz ratom zahvaćenih područja Kolumbije i problem prenaseljenih predgrađa Bogote.
za temu diplomskog biram arhitektonsko-urbanističku studiju Dečjeg sela u Kamenici,
kao pokušaj da se, primenom principa i elemenata osavremenjene tradicionalne gradnje, eko-materijalima, raznolikošću detalja i arhitektonskih simbola, obezbedi toplina prostora za decu bez roditelja u jednom specifičnom urbanom kontekstu. Zemlja je jedan od predloženih materijala za izradu kuća (više kao generalni koncept)
posle završenih studija, provodim tri godine u Africi, u Ruandi, gde sam, radeći na projektima moderne arhitekture (revitalizacija hotela Mille collines, benzinska pumpa Kobil sa pratećim sadržajima, koncept katoličke crkve Notre damme de Misericorde, predlog projekta fudbalskog terena u Kigaliju, predlog eko-kampa u Injambane, Mozambik), tokom kojih sam došla u dodir i sa zemljanom arhitekturom, kako Ruande, tako i celog regiona … Burundija, Konga, Kenije i Tanzanije.
Plakat, ‘slučajno’ otkriven u jednom gradiću na jugu Ruande, pokreće me da se prijavim za
Post Master u Francuskoj, za koji počinjem da istražujem zemljanu arhitekturu Ruande, zemljana arhitektura Ruanda, a učestvujem i na nekoliko radionica organizovanih od strane nemacke organizacije DED :
Kako su me na Visokoj nacionalnoj školi arhitekture u Grenoblu primili medju 20 studenata u program Craterre, za dvogodisnji post master DSA Terre, priča se nastavlja u Francuskoj, gde kroz teoriju i praksu učimo o zemljanoj arhitekturi … prakse u velikim ateljeima u l’Isle d’Abeau … i kroz nekoliko samoinicijativnih radionica (Cremieu, Grenoble), zatim sledi konferencija u Italiji… zatim slede:
* prvi posao izrade blatnih maltera stepenišnog jezgra 4-spratne zgrade u Grenoblu
* praksa u Bugarskoj kod bivše studentkinje DSA Terre Varvare Vatchalove
* praksa u Španiji:
* u potrazi za zemljanom arhitekturom pod zaštitom Unesco-a Španije i Portugala,
* i još jednom praksom u Francuskoj, Corbelin, kod Albe i Wilfreda
po povratku u Srbiju, a kao 460 i neka na listi zavoda za zapošljavanje, tražim alternativne načine za posao: na jednom od 7 konkursa, dobijam kuću od zemlje i započinjem sa radom na pripremi centra za zemljanu arhitekturu u Mošorinu…
paralelno sa ovim, postajem deo tima novosadske marketing agencije “kuća čuvarkuća”, za koju sam radila gotovo 3 godine na raznim poslovima izrade 3d modela, a uporedo na promociji i podizanju svesti o zemljanoj arhitekturi, pišuću blog: kucacuvarkuca.com. još uvek sarađujemo na projektu “leonardo PIRATE 2012-2015”, na procesu sertifikacije za gradnju zemljom: pirate
od marta 2013.godine, postajem slobodni “Zemljak” i bavim se svim poslovima koje imate priliku da pratite na ovom blogu… a od 30.septembra 2014.postajem vlasnik firme EARTH&CRAFTS :)
Zdravo Dragana,
Moje ime je Milena Stanojevic. Ja sam arhitekta/urbanista i radim u JP Zavodu za urbanizanm Niš i ovakve priče su me oduvek privlačile.
Preporuku da pogledam tvoj blog i rad dobila sam od koleginice arh. Jovane Zaharijevski.
Čitajući tvoju priču, u glavi mi se rađala jedna misao – “Koritnik”. Naime, radi se o napuštenom selu (sa brojem stanovnika – 0) u blizini Niša, tačnije Niške Banje, koje je predviđeno za stvaranje Muzeja na otvorenom “in situ”.
Možemo da prodiskutujemo o ovoj temi, ako si zainteresovana…
U svakom slučaju, tvoj rad predstavlja pravo osveženje. Sve Pohvale.
Pozdrav,
Milena
hvala puno, Milena! upravo pregovaramo o jednom predavanju u Nišu, tako da se nadam da će biti prilike da prodiskutujemo o svemu uživo! javljam se čim budem imala više informacija, veliki pozdrav. Dragana.
Поштовање, Драгана.
Веома ми се свиђа и јако ценим Ваш рад. Недавно сам купио имање у околини Такова и имам намеру да тамо изградимо кућу од балиране сламе у којој бисмо живели. Волео бих да се чујемо и да попричамо о могућностима сарадње.
Иначе, са курса пермакултуре познајем Марину и Вука из Ирига, који су већ градили такву кућу.
Срдачан поздрав,
Немања
Poštovani Nemanja, hvala Vam na javljanju. mi smo prilično daleko od Takova, tako da preporučujem da se javite Vašim “komšijama” Smilji i Nikolaju u Brusnici, https://www.facebook.com/EarthshipSerbiaSustainableLiving/ (sigurno Smilju znate sa kursa permakulture!)