kako se veoma često ista pitanja ponavljaju, a da ne bismo svakom ponaosob pisali, u nastavku su odgovori na njih. ako i posle toga nismo odgovorili do kraja na ono što Vas zanima, pišite na mejl zemljanarhitektura@gmail.com, a mi ćemo se potruditi da odgovorimo u najkraćem roku (imajte na umu da počinje građevinska sezona i da nismo uvek dostupni.)
i jedna molbica: ako već imate potrebu da prenesete u potpunosti naše tekstove (bez da ste nas o tome obavestili i sa sve fotkama koje smo pažljivo pravili i birali), onda bar stavite link (koji radi) do nas – naša je misija da delimo znanje i to radimo svim srcem, ali, ipak… red je red. HVALA. 

koliko košta kuća od zemlje?

pitanje koje nam najčešće postavljaju, a odgovor na njega nije jednostavan, jer cena zavisi od mnogo faktora:
1 – želite li da prethodno pribavite sve potrebne dozvole, da se napravi idejno rešenje i glavni projekat ili ne,
2 – od vrste, namene i veličine objekta koji želite da gradite: nije isto planirate li da napravite malu vikendicu za povremene boravke ili kuću u kojoj planirate život (debljina zidova, vrsta grejanja i slično)
3 – planirate li da gradite isključivo prirodnim materijalima ili pravite kompromis?
4 – koje tehnike gradnje imate u vidu? u principu, ako tražite dozvole, svakako morate raditi drveni skelet, a zemlja ili slama koristiće se kao ispuna. slamom se brže gradi; od tehnika gradnje zemljom, naboj se prilično brzo radi (ali zahteva oplatu), ćerpiči prethodno moraju biti napravljeni (na desetine hiljada njih;), bublje (cob) je prilično spor i mora se raditi etapno; pleter je veoma brz, ali su zidovi tanki, pa treba razmišljati o dodatnoj izolaciji itd.
5 – ko gradi objekat? profesionalni majstori, volonteri, volonteri pod nadzorom, jer to mnogo utiče na cenu.
6 – za koliko objekat treba da se podigne? ako bi se npr. radio pod od zemlje, to bi se duuugo sušilo…
7 – odakle se nabavlja materijal – iz neposredne okoline, od lokalnih dobavljača, u sezoni ili… se transporuje iz daljine, van sezone itd?
8 – pa sve do materijalizacije:
– od čega se rade temelji: opeka, kamen, beton?
– kako se radi pod?
– instalacije: ima li kuća struju? iz mreže ili solarni paneli?
– uvodite li vodu? kanalizaciju? ili se skuplja kišnica? ili se radi septička? ili kompostni toaleti?
– pravimo li tavanicu – od drveta ili od vikli ili…?
– od čega nam je krov: biber crep, trska, zeleni krov? izolacija krova od prirodnih materijala ili ne?
– zidamo li peć i odžak?
– vrata i prozori, stolarija – radimo li npr. staklenu južnu fasadu ili ne?
9 – i, naravno, da li se radi siva gradnja ili ključ u ruke?
kad sve ovo definišemo kroz idejni projekat, izračunati cenu je PRAVA SITNICA :)

ipak, treba imati na umu da gradnja zemljom (ili slamom) ne znači da nema troškova uopšte (kako neki misle!), jer, ako ništa drugo, treba misliti o temeljima, stolariji, drvenoj građi, krovnoj konstrukciji. ovo sve može koštati i veoma malo, pod uslovom da se radi od recikliranih materijala ili u sopstvenoj režiji, ali, kao i za sve, za ovo je potrebno mnogo vremena (da ne kažemo: godina!), strpljenja i odricanja!

ali, ako i dalje insistirate na ceni – neka najgrublja procena (koja može jako da varira), bila bi 250 evra/kvadrat. 

ili:koliko košta da se renovira kuća od zemlje?

ne znamo u kakvom je stanju Vaša kuća: da li su joj temelji dobri (ako ih uopšte ima), u kakvom je stanju krovna konstrukcija, ima li vlage, naknadnih intervencija (poput cementnih maltera i betonskih ploča), u kakvom je stanju stolarija i tako dalje i tako dalje… a ne znamo ni kakva želite da bude namena budućeg objekta i koje intervencije planirate (vikendica za povremeni boravak ili udoban dom za porodicu, pa sve do materijala koje želite da koristite, angažovanja majstora i tako dalje i tako dalje), tako da ne možemo da znamo koliko košta renoviranje kuće. trebalo bi prvo uraditi dijagnostiku, potom saslušati Vaše planove i okvir u koji želite da se uklopite, da bismo izračunali šta i kako je moguće uraditi.

da li je gradnja zemljom (i prirodnim materijalima tipa: slama) jeftinija od konvencionalne gradnje?

u principu, trebalo bi da jeste, jer je ideja da se koristi zemlja sa terena. međutim, ne mora da bude: možda se odlučite da zemlju dopremite sa nekog drugog mesta; da slamu kupite van sezone; da angažujete majstore koji će Vam zidati temelje opekom, umesto da ih napravite od betona; da ne gradite u sopstvenoj režiji, nego da angažujete majstore i za sve ostalo…
u svetu, graditi zemljom danas je, nažalost, postalo stvar prestiža, pa je samim tim i cena gradnje veoma skočila. i ne samo zbog toga, nego i zbog industrijazacije i upotrebe mašina u gradnji. tako da je graditi danas zemljom u Evropi mnogo skuplje nego graditi konvencionalnim materijalima – ali, čak i tad, vrlo brzo se isplati zbog ušteda u grejanju (i hlađenju.) takođe, radna snaga je u Evropi mnogo skuplja nego kod nas. ovde je taj odnos još uvek prihvatljiv.

da li je dozvoljeno graditi zemljom u Srbiji?

zakonska regulativa predstavlja jedan od velikih i bitnih problema: 1952.godine doneta je zabrana gradnje zemljom u užim urbanim područjima. neki od stručnjaka smatraju da je ovaj zakon, s obzirom na to da nije donet drugi, i dalje na snazi; a drugi, opet, opovrgavaju ovu činjenicu smatrajući da, kako se ne nalazi u poslednjem zakonu, više nema važnost.
gde god da je istina, činjenica je da ne postoje nikakvi zakoni koji definišu i regulišu ovakvu vrstu gradnje, ali ni gradnju objekata drugim prirodnim materijalima.

naravno, kako se sama zemlja kao materijal razlikuje od mesta do mesta, nemoguće je napraviti norme i standarde koji bi važili uvek i svugde, kako pokušavaju neke zemlje u svetu stabilizacijom zemlje cementom (Novi Zeland, Australija). ipak, moguće je napraviti dobre preporuke za gradnju i održavanje objekata od zemlje. postoje nove američke preporuke (nastale na temelju saradnje desetak zemalja koje se bave gradnjom zemljom), a koje smo preveli i napravili verziju prilagođenu našem području, u nadi da će se pojaviti neko ko bi bio voljan (i kompetentan) da nastavi razvoj ove teme…

da li je moguće dobiti dozvole za gradnju objekta od zemlje?

u principu, građevinsku dozvolu je moguće dobiti. ljudi se snalaze, kao što je već pomenuto, tako što se projektuje drvena struktura, gde je zemlja/slama kao ispuna. neki čak u projektu postavljaju opeku ili ytong blokove, da bi ih, pri gradnji, zamenili zemljom ili slamom. neki ostaju dosledni i prikazuju stvarne materijale (najbolje bi bilo prethodno se raspitati ima li već ovakvih ili sličnih projekata u opštini u kojoj se gradi i kako su “prošli” prethodnici.) još jedan od načina na koji se ljudi snalaze jeste i da uzimaju placeve sa već uknjiženim objektima (koji su se urušili), pa na njihovom mestu (totalnom rekonstrukcijom) grade novi objekat.

javljam se sa idejom izgradnje eko sela…

na početku su me ovakvi mejlovi veoma radovali i inspirisali, ali je moj entuzijazam vrlo brzo splasnuo – kao, očigledno, i entuzijazam eko-selo-vlasnika. nažalost, ovakve priče su veoma obimne i zahtevaju, osim entuzijazma, mnogo truda, odricanja, sredstava, ljudi… i, iznad svega, strpljenja. i vremena. i rada. rada. rada. rada. a mi smo navikli na instant rešenja i da se sve reši preko noći. ne ide. pa ljudi odustanu pre nego što i počnu. ili u procesu. što je velika šteta.

zato se danas mnogo više radujem kad mi ljudi napišu da će da grade kućerak, sobičak, šupu, radionicu, garažu. onda znam da su ozbiljni. manje je više. napravite prvo garažu. pogrešite jednom. pogrešite deset puta. kad je završite, dajte joj vremena da vidite kako će da se ponaša u vremenu. i onda gradite kuće, sela, šta god. to je put. u tu priču verujem. i to podržavam.

ili: imam jednu staru kuću. sto-dvesta godina. evo slika, dve, pa mi pomozite, molim Vas. jer, nemam novca, a kuća propada. mooolim Vas!

ne mogu Vam pomoći. ne mogu na osnovu fotografije videti od čega boluje Vaša kuća. a često imamo mnogo posla, pa je predaleko da putujem. i preskupo. za Vas i za mene. pa, za početak, ako ste bez iskustva, idite na neku radionicu kod ljudi sa iskustvom. ili nađite nekog tesara sa iskustvom, da pogleda malo drvenu građu (naročito ako su bondručare.) pa, predložim da testirate zemlju. i blatne maltere. i da krenete sami. da osmislite projekat. da nađete sredstva. volontere. pa, onda sve može. jer, tako smo i mi krenuli. ni iz čega. na entuzijazam. 5 godina pisanja projekata koji ne prolaze. a onda je krenulo – mi smo porasli, uozbilji se, naučili mnogo na sopstvenim greškama, ljudi su čuli za nas, vide da smo se ozbiljno upregli, da vredno radimo… ali, i pored svega, još nismo ni blizu kraja u Mošorinu (neki kažu da namerno nećemo da se završi. nije istina. samo ima mnogo posla. a sezona brzo prođe.) a, kad se zapitam dokle više ovako, setim se reči mog najboljeg druga: “najveća vrednost tvog Mošorina nije u tome da ga završite, nego u ljudima koji su kroz njega prošli i ugradili svoje ruke”. istina. a kad mogu ja, možete i Vi.

šta mislim o earthbag-ovima i drugim sličnim tehnikama. 

ne mislim, nikad nisam gradila earthbag-ovima. ali, sama pomisao da sipam zemlju u plastične vreće, koristim bodljikavu žicu, a onda sve zalijem cementnim malterom ili malterom sa dodatkom bitumena… nije u mojoj prirodi. jer, imamo toliko predivnih tehnika koje su prilagođene ovom podneblju, materijale iz okoline. ja sam uvek pre za tu opciju. ali, opet kažem, svako ima svoj način.

ili stiže u februaru: hoću da gradim kuću od prirodnih materijala. još ne znam ni gde ni kako, ni kojom tehnikom, ali planiram da je počnem/završim ovog proleća.

žao nam je, godina 2020 nam već isplanirana do zime. nekoliko projekata predato, nacionalnih i internacionalnih. a što se Vas tiče, bacite se na istraživanje. prvo lokacija. pa lokalne tehnike – ne replike, nego unapređenje i prilagođavanje današnjim uslovima. pa dozvole. pa prođe dva-tri meseca kad ih dobijete. pa onda materijal. pa majstori. a između toga – učite o tehnikama, iz teorije i prakse, pa budite tamo mnogo i osećajte prostor i onda donesite odluku. ne ide ništa preko noći. sve je to proces.

kako da znam da je zemlja dobra za gradnju?

postoje laboratorijski i terenski testovi zemlje – uz malo prakse, terenski su savim dovoljni da odredite kakva je zemlja koju imate.

možete li mi dati recept za blatne maltere?

ne možemo, jer ne postoji univerzalni recept. svaka zemlja je priča za sebe, pa opet morate raditi testove blatnih maltera.

šta se sve može dodati zemlji da joj se poboljšaju karakteristike, odnosno da ne puca?

stabilizovati zemlju znači promeniti odnos u sistemu zemlja-voda-vazduh, čime se znatno mogu poboljšati njene karakteristike.

koje su prednosti, a koje mane zemljane arhitekture?

prednosti zemlje kao materijala su nabrojane ovde ili, još bolje, ovde, a mane potražite ovde ili, ako Vas zanimaju najčešći problemi u konzervaciji objekata od zemlje u Vojvodini – potražite ih ovde.

voleo/volela bih da saznam nešto više o zemljanoj arhitekturi, pa mi javite kad bude nekih predavanja…

ovde možete pročitati uvodno “predavanje” o zemljanoj arhitekturi, a ovde možete poslušati neke od priča.

ne mogu da se odlučim kojom tehnikom bih volela da gradim svoju kuću…

postoji 12 osnovnih tehnika gradnje zemljom, a ako ni ovo ne bude dovoljno – posetite nekoliko radionica i vidite koja tehnika Vam najviše “leži”, kao i koje tehnike su se najčešće koristile u okruženju u kome želite da gradite Vaš objekat.

ako se setimo još nečega, pisaćemo. ako stigne još pitanja – odgovaraćemo. a do tad, mi smo od aprila, uglavnom, u Mošorinu – za sve one koji žele praktično iskustvo: osmislili smo zanimljive radionice, pa nam se pridružite! živeli!