iz arhive – maj 2013.iz Rumunije, prelazimo u Mađarsku, što nisam mogla ni da pretpostavim, kao ni koja je naša sledeća destinacija… opet prolazimo kroz neka zanimljiva sela i stižemo u Mako. grad je dobio ime po banu Mako, vlastelinu iz 13.veka sa ovog područja. krajem 17.veka, postaje centar protestantskog pokreta.tokom prve polovine 18.veka, u okviru Pomorišja, bio je, uglavnom, naseljen Srbima.tokom druge polovine 18. i u 19.veku bio je sedište opštine Čanad (Csanád), kada u grad dolaze Jevreji, pod zaštitom Stanislavich, biskupa Čanada, koji je 1740 odvojio posebni deo grada za njih. Mako je nekad bio jedan od najvećih jevrejskih centara u Mađarskoj.grad je poznat po poljoprivredi i prehrambenoh industriji, a naročito po proizvodnji luka, tradiciji još iz 16.veka! osim toga je i banjski centar – lekovito blato iz Moriša iskorišćeno je za otvaranje kompleksa 1961.godine.mnogi poznati Mađari su rođeni ili živeli u Maku, a najpoznatiji među njima je američki novinar Joseph Pulitzer, rođen ovde 1847.razlog našeg dolaska u Mako bio je dvojak, ali se vezuje uz jedno ime –  Imre Makovec. Bojan je prvo osmislio posetu prelepim objektima koje je Imre projektovao, a zatim uživanje u jednom od njih – spa centru!za Makoveca sam prvi put i čula od Bojana, a on tako što je video jedan njegov prelepi objekat u Sloveniji… mađarski Gaudi današnjice, jedan od najistaknutijih zagovornika organske arhitekture, rođen je i umro u Budimpešti (1935-2011). aktivan je u Evropi od kasnih 50-ih,a osnivač je i «večiti i izvršni predsednik» mađarske Akademije umetnosti.kao zagovornik organske arhitekture, projektovao je tako da zgrade «rade» sa prirodnim okruženjem, umesto da pokušavaju da trijumfuju nad njim. na njegov rad uticali su, kako Frank Lloyd Wright i Rudolf Steiner, tako i tradicionalna mađarska umetnost i arhitektura.njegov rad počeo je kao kritika komunističke ideologije i brutalne uniformnosti gradnje, ali je, nakon pada komunističkog režima 1989, postao protivnik globalizacije i korporativne kulture. Makovec je nastavio rad i ideje mađarkog ar nuvo (secesije) i nacionalnog romantizma. prva monografija na engleskom “Imre Makovecz: The Wings of the Soul” objavljena je 1997.radio je razne projekte u Evropi, a u Maku je, iz dobre saradnje sa gradom, iza njega ostalo nekoliko genijalnih objekata!sve ove prethodne fotografije su iz njegovog projekta za banju Hagymatikum, jedino ova sledeća nije naša, ali smo samo hteli da vam pokažemo šta znači složena krovna konstrukcija ;)e, a kad smo vas već uveli u priču o banji, da vas uvedemo i unutra!ja sam iskreno oduševljena ovim formama, ovim stubovima što izgledaju kao faraoni… ma, celokupnim ambijentom! toliko je blizu granice sa Srbijom, da nemate izgovor da ne posetite ovaj biser arhitekture!ovo je neoborivi dokaz da se osećamo prosvetljenima u ovom objektu :)a sada, kada smo se odmorili i opustili, vodimo vas u šetnju po ovom gradiću – da vidite i ostale projekte Makoveca! sledeći objekat je još jedan regionalni bazen za obuku:sad već nekako ulazimo u štos i prepoznajemo njegove radove međ’ zgradama. ovo je rekonstrukcija gimnazije Jožef Atila i sportske hale:i sa druge strane…veoma blizu nalazi se i ova poslovna zgrada,a bio je zadužen i za rekonstrukciju ovog trga, mada to nismo pogodili.a onda sledi rekonstrukcija još jednog trga, oko spomenika Košuta.rekonstrukcija i proširenje kalvinističke škole, gde nailazimo na krov u obliku glavice crnog luka, elemenat koji često ponavlja ovde :)i, konačno, do doma kulture zvanog “luk kuća”! eto, šta je jedan dom kulture kod njih i kakvu kulturu tek može da izrodi!to nas je inspirisalo da se malko zezamo… a Bojan je na drugoj strani izveo i malu predstavu!prilično pešačenja po toplom majskom danu dovelo nas je do, ako smo dobro razumeli, staračkog doma…a ovi stubovi na ulazu podsetili su me na one sa Uskršnjih ostrva i to je ono što me fascinira – svaki put je drugačiji! pogled na unutrašnje dvorište i jednostavnije stubove, koji izgledaju kao svedeni egipatski…za kraj sam ostavila objekat koji nas je oborio sa nogu – rekonstrukcija autobuske stanice iz 2010.koja izgleda kao da na njoj autobuse čekaju Štrumfovi… proverila sam, nije bilo ni jednog.nisam se dala zavarati, pa sam ušla unutra i zatekla, glavom i bradom – Velikog Štrumfa :)šalu na stranu, pogledajte samo ovaj genijalan način izrade stubova u obliku drveta… više o tome pročitajte u predivnom intervjuu u DANS-u!i da ne bude da smo potpuno zaboravili secesiju, evo jedne za pred kraj ;)a sada da ručamo, pa ondaK naput!do poslednje destinacije ovog putovanjca :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin