iz arhive – maj 2013.
znam, znam! u Segedin se ide samo i isključivo u kupovinu… jedino je nama izlizao đonove koje nismo zamenili novim i napunio oči i srce lepotom secesije… usput se potkralo još štošta, pa da krenemo…
od Makoa do Segedina ima tridesetak kilometara ili pola sata vožnje! a kad vas još put nanese kroz mali Sombor (Kiszombor) gde nabasate na napušteni Rónay kaštel, a prvi susret sa Segedinom bude kroz deo grada koji se zove Sirig, osećate se, skoro, kao kod kuće…
ubrzo stižemo u Segedin, ali je već kasno, pa ćemo, umesto da šetamo, da počnemo pričom za laku noć: na ušću reke Mureš u Tisu, a danas na obe obale Tise (kao najveći grad na njoj), u središnjem delu Panonske nizije, nalazi se osunčani Segedin. naziv grada ima dvojako tumačenje – jedni smatraju da je nastao od reči «ugao» (szög), jer Tisa teče tako kroz grad, a dugi da potiče od reči «ostrvo» (sziget). 
a dok, pre polaska, uživamo u ispijanju kafe u šumarku ispred hostela, još i ovo: naseljen još u antičko vreme, odakle potiče i latinski naziv Partiscum za grad, a postoji i legenda da je Atila Bič Božji bio negde na ovom području. prvi put se pominje 1183. u povelji kralja Bele III. u invaziji Mongola grad je razrušen, ali je ponovo podignut. u 14.veku postaje najvažniji grad južne Ugarske, zbog čega ga Žigmund Luksemburški okružuje zidinama. status slobodnog grada dobio je 1498. 
Turci ga osvajaju 1543, kada postaje sedište sandžaka i dešava se nešto veoma važno – dolazak PAPRIKE sa orijenta, koja postaje simbol grada! oslobođen je 1686, a 1715. je opet dobio titulu slobodnog grada. Habzburški vladar Karlo III dao je gradu grb koji je i danas važeći. nastavio je da raste i da se razvija, sve do velike poplave iz 1879, koja je uništila 95% grada. Franc Jozef I posetio je grad i obećao da će «biti mnogo lepši nego pre poplave». u tome je uspeo!
to je upravo ono najlepše što Segedin nudi – secesija! za veoma kratko vreme u gradu je nastalo pedesetak građevina, jedni inspirisani evropskim uticajima, a drugi narodnim graditeljstvom i tradicijom (prirodni motivi, srca, lišće i lale.) posebno je interesantan motiv vode, koji se javlja u vidu talasa i linja, verovatno inspirasan položajem Segedina na ušću dve reke. mi smo napravili jednu skraćenu verziju, a vi ako želite, evo je proširena ovde.
u projektovanju se posebno ističu arhitekte: Ede Mađar (koga porede sa Gaudijem), Ferenc Rajhl (koji nam je poznat iz Subotice), ali i druge arhitekte iz Budimpešte : Lipot Baumhorn, Eden Lehner, Lajoš Ibl, Alfred Hajoš i Erne Ferke. 
na putu do prve secesije nailazimo na palatu Milkó, koju su projektovali Partoš Đula (Pártos Gyula) i Lechner Ödön (Odon Lehner) u stilu francuske neorenesanse 1883. zgrada ima reprezentativnu ulaznu kapiju, kvadratno dvorište sa lođom i glazirane krovne pločice.
iako nam ova predivna secesija nije bila “na spisku”, nismo mogli, a da je ne primetimo… jedva sam pronašla da se radi o Beregi kući, projekat iz 1902–1903. za profesora Više tehničke škole Pal Kotaija (Kótay Pál), za Lajoš Beregija, profesora srednje škole. projektovana je kao stambeno-poslovna zgrada, a za vreme II sv.rata pretvorena u sklonište. 
zgrada predstavlja izuzetan spoj fasadne opeke i secesijskih detalja, na kojima se ogledaju veštine lokalnih kovača, limara, tesara i zidara. 
posebno su inspirativni ukrasi od kovanog gvožđa i prelepi zgrafito crteži u podnožju ugaone kule.
usput prolazimo pored pošte i pozorišta i dolazimo na prvo planirano odredište!
prva u nizu ekstravagantnih lepotica je Dojčeva najamna palata, projekat lokalnog arhitekte Mihalja Erdeljija (fasadu i stepenište projektovao je Lehner). sagrađena 1900-1902. i predstavlja jednu od najlepših varijanti mađarske secesije! 
srca, isprepletane lale i drugi ukrasi u Žolnai keramici (Lehner je tesno sarađivao sa Vlimošem Žolnaijem, vlasnikom fabrike), sa ukrasima u kovanom gvožđu na balkonima, pravi su praznik za oči :) 
preko puta Dojčeve palate, nalazi se secesijska statua Pište Danka sa violinom i grmom divljih ruža, još jedan rad Ede Mađara iz 1912. Pišta je bio veoma poznat romski muzičar, kompozitor i virtuoz na violini. legenda kaže da, kad nevina devojka prolazi pored statue, on svira melodiju koju jedino ona može da čuje…
na putu do narednog remek dela, prolazimo pored ove eklektične gospe…
i stižemo pred Grofovu palatu, projekat Ferenca Rajhla iz 1912. za advokata Arpad Grofa, koji je želeo da ova namajnma zgrada bude dom imućnih ljudi od karijere, kao što je bio i on sam….
funkcija i izgled palate nisu se menjali u poslednjih 100 godina: u prizemlju su prodavnice, a stanovi na spratu. obožavamo predivne drvene izloge!
interesantni detalji i obrada fasade, među kojima se posebno ističe ovaj božanstevni mozaik, koji me malo podsetio na onaj na bolnici u Novom Sadu,
sa iznenađujuće lepim i prostranim ulazom u zgradu!
sve je toliko lepo, da nismo više znali gde da gledamo, niti šta da fotografišemo!
iako je i ova projektovana u doba secesije, ipak je svrstavamo u eklektiku, jer ima odlike drugih stilova…
a naročito su zanimljivo rešeni ukrasi oko vrata i prozora!
put nas, zatim, vodi do Moricove kuće, koju je projektovao Rajhl, a izgrađena je 1910-12. za poštanskog službenika Jožefa Morica. 
ornamentika od Žolnai keramike, ograde od kovanog gvožđa i murali su davno uklonjeni, ali je 2007, kada je prodata privatnim vlasnicima, sve vraćeno u prvobitno stanje – bravo za vlasnike!
pre puta ove zgrade, nalazi se trg Sv.Ištvana sa vodotornjem koji je podignut 1904. po projektu Silarda Zelinskog. za njega je korišten armirani beton, zbog čega ima kapacitet od preko 1000 m3, a jarbol je visok skoro 55 metara. u vreme kad je podignut bio je najviši vodotoranj na svetu!
po prvi put vidimo ovu tiplogiju objekata u secesiji i stvarno je prijatno iznenađenje :)
odatle idemo do sledećeg tornja, crkvenog ovoga puta,
a razlog našeg dolaska je reformatska palata, projekat Ede Mađara iz 1912, a u njoj su bili stanovi za sveštenstvo i polaznike škole. interesantna građevina u obliku slova “v” sa balkonom iznad glavnog ulaza. 
nažalost, za ovu palatu vezana je tragična priča o arhitekti Mađaru. kako se zaljubio u ženu svog klijenta, a njegova žena odbila da mu da razvod, izvršio je samoubistvo baš u ovoj zgradi u 35. godini života! projektovao je najlepše zgrade grada, šta bi bilo da je poživeo…
na jednoj fasadi je mozaik sa prikazom žetve, a na drugoj setve. renovirana je 1991, u njoj se nalaze kancelarije i stanovi, a u prizemlju prodavnice. 
preko puta palate, nalazi se Anna spa, termalni i vodeni park!
usput smo naišli na ovaj lepi kompleks zgrada,
sličnih boja i tonova,
kao i ove dve slatke, mada secesije nepoznatih autora,
i pored ove, do one koju tražimo!
kada smo videli da je ova roza, Goldšmitova najamna palata, označena kao vredna viđanja, veoma smo se iznenadili, jer spolja izgleda potpuno neinteresantno. projektovao je Ede Mađar, a podignuta je 1905, a 50-ih godina potpuno je ogoljena. 
ipak, ono što smo videli u ulaznom hodniku bilo je vrlo iznenađujuće: očuvani su originalni ukrasi – francuske balerine u pokretu!
a, onda nam je bio potreban predah i rashlađivanje…
da bi nas privukla ova zgrada, koja veoma podseća na novosadsku sinagogu, u trenutku kad je iz nje izlazila jedna žena… pitali smo je kako da uđemo u sinagogu preko puta, i ona nas je, mada veoma nevoljno i nervozno, u istu pustila! kad je shvatila da nemamo forinte za ulaznice, potpuno je poludela, ali smo dali donaciju, pa nas je, potom, isterala :)
ipak, uspeli smo, jer se spolja, od drveća, ne naslućuje veličina i lepota ovog zdanja! jedna od najlepših sinagoga Evrope, nova sinagoga je projekat Lipota Baumhorna (autora 22 sinagoge u Mađarskoj !), a podignuta je 1903. u mavarskoj varijanti secesije. 
renovirana je 1989.godine, a danas je okružuje mali park i služi za koncerte i retka okupljanja Jevreja u jesen. završni kamen oltara napravljen je od mermera iz Jerusalima, a koristili su i akaciju iz doline Nila.
do izgradnje ove veličanstvene sinagoge ne bi došlo da nije bilo saradnje učenog velikog rabina Imanuela Leva i Lipota Baumhorna.
najlepši deo sinagoge je unutrašnjost kupole koja simbolizuje Svet ! delo je Mikše Rota, jednog od svetski priznatih umetnika za izradu vitraža. zahvaljujući unutrašnjosti kupole i vitražima predstavlja jednu od najprofinjenijih građevina! pogled gore :)
najamna palata Ungara i Majera (Ungar-Mayer) podignuta je 1911.po projektu Ede Mađara. pripada poznoj secesiji, bez mnogo ornamentike, najavljuje modernu. unutrašnjost je mnogo bogatija. 
ali i ovi, relativno svedeni, detalji na fasadi su tako neverovatni!
najzanimljiviji je toranj na uglu sa polugolim ženama koje plešu. renovirana je 2000. i ima isu funkciju kao i tad.
ova lepa Fekete (crna) kuća je deo Mora Ferenc muzeja, a kolekcija koju poseduje potiče s kraja I sv.rata, kojoj je, do danas, pridodato još mnogo eksponata.
i, evo nas na Dom trgu! trgom dominira katedrala, a oivičen je teološkom školom, biskupovom palatom i segedinskim univerzitom i istraživačkim centrom. sa 12 hiljada kvadrata, veličine je trga u Veneciji!
katedralu je projektovao Frederik Šulek, a izgradnju je započeo Ernest Ferk 1913. završena je 1930, četvrta je najveća u Mađarskoj. u njoj se nalaze razna umetnička dela, među kojima je najneobičniji mozaik Gospe u krznenoj bundi na tavanici velike kupole.
sa leve strane crkve je srednjevekovna Demetrijusova kula. njena kvadratna osnova potiče iz 12,a osmougaoni sprat iznad iz 13.veka. krenuli su da je ruše da bi izgradili katedralu, ali je preživela dinamit, što je viđeno kao čudo i tada je obnovljena!
deo trga oivičen je arkadama, koje su projektovane da bi stvarale eho. originalni deo je građen 1930, ali su od tada mnoge skulpture i reljefi dodati. zidovi ove galerije deokrisali su u ba reljefu neki od najvećih mađarskih umetnika, pisaca, mislilaca, naučnika… jednom godišnje, ovaj trg ugošćava glavni internacionalni umetnički festival na koga dolaze ljudi iz čitave zemlje. perfomaransi su klasično pozorište, opera i orkestar.
posebna atrakcija na ovom trgu je Muzički sat koji predstavlja simbol srednjevekovnih univerziteta. napravljen je sa 12 znakova zodijaka, a figure koje izlaze iz sata su napravljene prema stvarnih ljudima. prvi put je puštao melodije za vreme festivala na otvorenom 1936.
a evo i Bojanove radosti – Torontalskog grba! odmah ga je spazio!
u prvoj polovini 18.veka polovinu gradskog stanovništva činili su Srbi, kada j izgrađena i srpska pravoslavna crkva u najužem gradskom jezgru, u blizini katedral. u gradu danas ima 350 Srba, a najveći broj njih živi u istočnom delu grada, Sirigu. crkva ima divan ikonostas poznat kao Zlatno drvo, na kome se nalazi 80 ikona. 
kapija heroja je podignuta 1936. u čast poginulih u Prvom svetskom ratu. Na luku kapije je freska poznatog slikara Vilmosa Aba-Nováka, koja prikazuje Svetog Đorđa i Svetog Borbala, zajedno sa nosačima raspeća i samim slikarem koji je među njima. 
posle II svetskog rata, freske su pokrivene od strane komunističkog režima, da bi 2000. bile vraćene u prvobitno stanje.
Rajhlova palata iz 1910, gde je on bio i projektant i naručilac, projektovana je kao stambena palata. u prizemlju su se prvobitno nalazile prodavnice, a posle II sv.rata funkcionisao je kao studentski dom. danas se tu nalazi Naučni fakultet –vežbaona Endre Šagvari. prodavnice i potkrovlje su pretvoreni u učionice. iako skromnija od njegove subotičke palate, i ova je stvarno slatka!
Marerovu kuću projektovali su za trgovca Armina Marera 1911. Laslo Tobiaš (Tóbiás László) i Moric Pik (Pick Móric) kao mlin za papriku, ali je, već tokom izgradnje, preinačena u stambeni objekat. nakon toga imala je nekoliko funkcija, a danas je sedište Dekanata Fakulteta za opštu medicinu. ovo je baš retka strogo geometrijska secesija na koju smo naišli!
devojačka građanska škola (bivša osn. šk.Gutenberg), danas je Sedište firme KÉSZ. projektovali su je Moric Pik i Laslo Tobiaš 1909–1911.
e, sad je stvarno vreme za ručak – ja ću pohovani sir sa povrćem, a Bojan piletinu sa kruškama!
umesto poslastice, za kraj ostavljamo najlepšu – Rekovu (Reök) palatu! Ede Mađar projektovao je 1907, sa samo 29 godina! uz pomoć lokalnih majstora i zanatlija, završena je za godinu ipo dana. u prizemlju se nalazio restoran sa lokalima i Mađarev arhitektonski studio, a na spratu sobe za Rekove sinove i ćerke. Poslednji put je renovirana 2007. i od tad se u njoj nalazi Regionalni umetnički centar.
Palata Rek je neopisivo lepa građevina sa toliko genijalnih i bajkolikih detalja, kao da je projektovana za urbane Štrumfove :)
eto šta nastane kad se spoje imućni mecena Ivan Rek, inženjer vodoprivrede, i mladi i inspirisani arhitekta! 
u unutrašnjost smo samo virnuli :) 
i, eto, šta za nas znači odmor – četiri dana lude lude šetnje :) nakon toga nam treba da se odmorimo, doduše, samo fizički, jer smo se napunili dobrom i pozitivnom energijom za neko vreme! sad, što je nekom od “buljenja” nateklo oko,
ili što su od šetanja “natekle” noge, to je već druga stvar ;)))
posetite, uživajte… a za sledeće putovanjce vam nisu potrebne nikakve pripreme, toliko je blizu da možete i bosonogi ;)
