iz arhive – maj 2013.
Arad je grad u zapadnoj Rumuniji, na desnoj obali Mureša. meni se mnogo više svideo Temišvar, jer se ovde, u glavnoj ulici, nekako sve vrti oko saobraćaja, kao da nedostaje prostor za pešake… sve dok nismo zašli malko dublje u grad ;)
u svemu su slične našim, osim što su, još dodatno, čitavi tremovi živopisno iscrtani! 
i to baš onako, znalački…
pauzu pravimo i u selu Vinga,u koje nas privlače dve crkve, a gde smo naišli na zanimljivu zgradu opštine, nekad franjevački samostan.
a, onda, konačno, stižemo i u Arad! ovde je nekada živeo veliki broj Srba – graditelja, zadužbinara, trgovaca i umetnika. odavde potiču Tenecki, Aleksići, Janići, Tekelije i Tabakovići. Arad je bio sedište i srpskih episkopa.
dok tražimo mesto za parkiranje u ovom lepom delu grada nedaleko od centra, pažnju nam privlači ova fantastična moderna, u ne baš najboljem stanju.
u daljini nas pozdravlja evangelička crkva, poznata kao crvena crkva, sagrađena 1905-06. projektovao je Lajoš Šantai (Lajos Szantai), a njegov potpis nose još mnoge druge zgrade u gradu. osim što je bio arhitekta, radio je i kao graditelj i preduzetnik. desno od nje, prva secesijska vila sa kojom se susrećemo, a biće ih mnogo. dosta njih je u veoma lošem stanju, pa nismo postavili ni sve slike. ako vas zanima više – sve su ovde!
radujemo se neobičnim detaljima već u ovim sporednim ulicama,
i pitamo šta nas sve čeka, ako je već sad toliko lepo :) 
ali, da krenemo redom bulevarom revolucije koji krase lepe fasade iz raznih vremena…
na početku bulevara nalazi se državno pozorište “Ioan Slavici” iz 1874. u neoklasičnom stilu. 
a malo dalje, gradska kuća iz1872-76, po projektu Odona Lehnera, čiji je rad pobedio na međunarodnom takmičenju. ipak, projekat je pretrpeo razne modifikacije tokom gradnje, iz finansijskih razloga… podseća na novosadsku?
desno od gradske kuće je Najmanova palata, delo arhitekte Milana Tabakovića iz 1892. otac čuvenog Đorđa Tabakovića, bio je vodeći član sprske zajednice u Aradu, član masonske lože, profesor crtanja i tehnologije u Školi za umetnost, predsednik Unije arhitekata Arad, kao i strastveni šahista… iako je znatno doprineo epitetu Arada kao “malog Beča”, njegovo delo i ličnost ušli su u zaborav. danas o njemu svedoče samo ime ulice, kao i spomen ploča na rodnoj kući.
sagradio je četrdesetak crkvava, škola, bolnica, poslovnih i stambenih zgrada, pozorišta, na prostorima današnje Mađarske, Ukrajine, Rumunije, Slovačke i Srbije. najviše je stvarao u rodnom Aradu: projektovao je katedralnu crkvu, najimpozantinju građevinu na ovom bulevaru, izgrađenu 1902-04.
na drugom kraju bulevara nalazi se nova katedrala Sv.trojice, započeta 1991, a u funkciji od 2009.
negde na pola put, shvatili smo da moramo naći smeštaj…i nabasali na jedan hotelčić, koji je bio toliko jeftin, da smo odlučili da u njemu ostanemo…
a na samo par minuta od centra grada, taman da ne gubimo mnogo vremena.
kad smo se smestili, otišli smo do Mureša, a trebalo je isplanirati i kako će izgledati nastavak dana i kojim se ulicama kretati :) ja se bavim ozbiljnim poslom, a on me (se) zeza! 
odluka je pala – ostatak dana posvetićemo, prvenstveno, secesiji :) što nije bilo teško pretpostaviti, zar ne?! idemo sa druge strane pozorišta, do trga Avram Iancu, gde zatičemo nekoliko lepotica!
najlepša je ova zelena, bez razmišljanja…
na istom trgu, sa druge strane, nalaze se i ove tri, među kojima je najlepša ova središnja (Casa de raport de pe Bulevardul Revolutiei 99) koja čak, i u veoma lošem stanju, pleni elegancijom!
levo je, zatim, palata Nádasdy iz 1904 (Sándór Reisinger), a desno Bohus palata iz 1913. koju opet potpisuje Lajos Szantai.
napuštamo trg i krećemo se ka jevrejskom delu,
gde se nalaze 2 sinagoge – jedna nezanimljiva, a druga prezanimljiva :) ovu drugu projektovao je početkom 1920-ih Laszlo Domotor,
predivnih detalja i ukrasa.
samo ulicu dalje, iz jevrejskog prelazimo u srpski kvart i ulicu Save Tekelije. inače, rodonačelnik ove porodice je junak bitke kod Sente, kapetan Jovan Popović, koga je car Josif I unapredio u oberkapetana i dao mu titulu plemstva sa prediktom Tekelija. sagradio je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla 1692 – 1702. godine u baroknom stilu.
njegov naslednik, Sava Tekelija, bio je najbogatiji Srbin tog vremena i prvi doktor prava, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor. osnivač peštanskog Tekelijanuma iz 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. 
desno je Srpska episkopska palata, Tabakovićevo delo iz 1900, spomenik kulture. 
u dvorištu nedaleko odavde, u sklopu teološkog fakulteta, zatičemo još jednu lepu crkvu brvnaru… kakav sveti kraj i koliko religija u samo dve ulice!
nedaleko, nailazimo na vodotoranj, koji je bio u funkciji 1896-1956. i snabdevao Arad vodom. građen po uzoru na srednjevekovne tornjeve, u njemu se danas nalazi muzej i galerija vode i vatrogasaca.
stižemo i do trga Mare, na kome se nalaze dva spomenika i katedrala Jovana Krstitelja.
najlepši detalj kuće Kohn József iz 1906, po projektu Szántay Lajoša je ova prelepa kapija!
slika levo je za moju dušu, a desno je Feldesova palata, još jedno delo Tabakovića iz 1899. za farmaceuta Kelemana u kojoj je nameštaj apoteke delimično očuvan.
dolazimo do Trajanovog mosta, koji je izgrađen 1910-13, po projektu inženjera Robert Toth-a. čelična struktura mosta proizvedena je u fabrici mostova u Reșița (kao i čelični most u Zrenjaninu.) 
vraćamo se opet ka centru, nakon bezuspešnog pokušaja pronalaska kuće Tabakovića (ipak, našli smo ulicu :)
ulazimo u Closca ulicu sa skoro svim secesijkim zgradama, taman za pred kraj dana!
u broju 4 nalazi se vila prefekta Urban Ivana iz 1904, projekat Steiner Josifa.
a u broju 14 Jakabffyi vila, koju je 1906. projektovao Kover Lajos, 
sa divnim čipkastim elementima…
u ulici do nje, nailazimo i na vilu Ronai, delo Josifa Steinera iz 1905. 
šetnju smo nastavili i kad je pala noć, iako bez slika. ja sam poranila ujutru, da ih napravim dok Bojan ne ustane… naročito u ulici Lucian Blaga, gde smo pronašli ovaj divni objekat, ako se ne varam, stari bioskop.
u istoj ulici, malo dalje, još jedna elegantna secesija.
a na samom uglu i ove dve romantične kućice!
žensku školu, danas “Dimitrie Tichindeal” u broju 9 projektovao je, opet, Josif Steiner. 
vraćam se u hotel da proučim knjigu koju su nam pozajmili na recepciji, a potom proslavljamo Uskrs i krećemo dalje…
usput nas je zgrada železničke stanice naterala da stanemo – projekat Lajoša Šantaija iz 1910, podignuta je na mestu stare železniće stanice.
nastavljamo put, prelazimo granicu i dospevamo u jedan veoma, veoma zanimljiv gradić…
