najlepša vest je da imamo kola – Bojan je odlučio da se oprosti od Peugeot-a 206, da ga iz ljubavi (ili od iznerviranosti što stalno mora da vugli trsku, plevu, smeće…) zameni za nešto u našem fazonu – a to je jedan (naizgled) mali sivi autić, u koga može da stane puuuno materijala i alata, a gde možemo komotno i da spavamo nas dvoje :) rekao je da mi kozu i koke neće prevoziti, samo materijal i floru :)
pa smo u nedelju krenuli za Mo da ga isprobamo… najavili su bili neko sunce, ali se ono stidljivo pojavilo tek pred kraj dana… dok sam ja merila veličine prozora i pravila budževe za zaštitu kuće od zime i kiše, Bojan je imao zadatak koji je “morao” da ispuni – kao na prinudnom radu :)
nije se smirio dok nije sve iznivelisao, te je zaradio i vikend nadimak: Boyota Nivelator :)
a to su bila kolica i kolica zemlje… i stare cigle.
nažalost, bio je toliko uporan, da nije stao, pa ga je vetar produvao… sad duva nos i proklinje Mošorin…
ja nisam bila ni blizu vredna kao on… nakon zaštite kuće, prešla sam na farbanje drvenog dela toaleta :) još treba da se okreči i spreman je da preživi zimu!
ondak sam pokupila praziluk, mladi luk, blitvu, preostale tikve, kupus i samo jedan mali deo čičoka… ako ih neko želi (čičoke), neka dođe da se posluži…
krenusmo kući u sumrak, znači oko pola 5, strašno…
ostaje mi još 2 oktobarska dana da završim sve spolja, pa se bacamo na unutrašnje radove :)
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
