za kraj ovog putovanjca, da vas provozamo po južnoj obali, stvarno je vredno tolikih pređenih kilometara…ali, pre nego što dođemo do same obale, evo malo prizora planinskih… Bojan se setio kako je njegov pradeda prešao ovu golgotu po zimi sa srpkom vojskom, pešaka. a nama je bilo naporno i u kolima, kakvi su to gorštaci bili – ti naši preci… stvarno je vredelo prizora… potpuno divlje i pomalo afrički :)kao da čovek još nije kročio ovuda…a onda se pojavio potpuno plavi kanal, koji je izgledao kao da nije delo ljudi i koji nas je vodio do prvog grada na obali…Sarande, načičkani gradić i trenutno najpoznatije letovalište, za koga su nam rekli da nije vredan ostanka… kako smo bili van sezone i kako su ostali bili potpuno prazni, bilo nam je žao što nismo bar jedan dan ovde ostali…a onda smo nastavili divnom južnom obalom…potpuno netaknutom, potpuno nestvarnom…sa koje su se širili mirisi maslina i mirisi borova i gde nismo videli ni traga od civilizacije… mislim da je ovo jedno od onih rajskih mesta za kampovanje sa dobrom ekipom. jer, ko zna šta će se desiti za par godina, kad ovo postane turistički hit!naše odredište bilo je Jalë, ali smo ga, nekako promašili… pa smo, već, umorni od krivudavog puta i sunca, odlučili da stanemo u prvom sledećem: Dhërmi :) pomalo nalik grčkim selim, sa toliko ljubaznim i predusretljivim ljudima…spustili smo se do same obale, našli veoma povoljan smeštaj (među bananama :) smestili se… i, konačno, otišli na mooooore :))))srećni i veseli, kao velika deca :)))uživali u tišini i praznini :)skoro svi… neki su se, nažalost, razboleli…ali su se brzo povratili, pa smo još malko uživali… e, a onda smo krenuli dalje, u nadi da ćemo naći zanimljivo mesto da se ulogorimo još na neko vreme… u tom mic-po-mic nastojanju, stigli smo i do luke Vlore, koja nam se uopšte nije svidela… pa smo nastavili još malo, u nadi da tamo ima nečeg boljeg…ali, nije ga bilo :((( tako da ostadosmo bez još jednog morskog dana (neki od nas jedva da su skvasili zadnjice), a već smo bili na kopnu!nismo imali drugog izbora, nego da nastavimo ka Ohridu…neplanski smo skratili ovo putovanje, ali je ovo, ionako, bila samo izvidnica za, nadamo se, sledeću godinu :)jer, ostaju nam još Butrint, Berat, Moskopolje i Tirana… i more, naravno :)toliko o našem viđenju Albanije… čujem da ih ovih dana ima raznih i da “imamo” nekih međudržavnih problema. u takve stvari ne ulazim, volim da sama vidim, doživim, osetim. a ovo, je van svakog očekivanja, potpuno razbilo sve naše predrasude o jednoj zemlji i njenim ljudima! Dobrih ima na svim mestima :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin