mislim da istorija ovog našeg zabata priča priču celog našeg dugogodišnjeg posla u Mošorinu, na mnogo načina :) pa, evo kako je sve počelo:
2010.sam dobila kuću, a zabat je izgledao ovako – zidan je ćerpičem, ali se gotovo potpuno urušio, kao i štala i šupa do njega.
tek godinu dana kasnije smo sve raščistili i “privremeno” ga zaštitili štukaturom (jednoslojnom trskom na drvenoj strukturi), kako severni zid od naboja i tavanicane ne bi dalje propadali.
to “privremeno” se pretvorilo u nekoliko godina, kao i u svemu… jer, bilo je mnogo drugog posla, na sve strane. konačno, 2015, skidamo trsku:
postavljamo drvenu konstrukciju:
pripremamo mnogo, premnogo “light clay” (zemlja-slama) za ispunu:
ali, pre zime završavamo samo donji deo:
2017. zabat je završen i, konačno, omalterisan dvoslojnim blatnim malterima:
i okrečen :)
ali, severna strana, veoma mali prepust tavanice i ostalo, brzo su uzrokovali guljenje kreča – toliko, da, ako nema druge opcije, mislim da je bolje da samo stavite sloj “žrtvujućeg” sloja blatnog maltera i da ga obnovite svakih par godina, nego da morate da gulite kreč, pa radite to isto:
2021.konačno nam je dosadilo da gledamo oguljeni kreč, pa je zabat obložen drvetom – drvo je zaštićeno sa 3-4 premaza, Mićko je svaku donju ivicu letvu fino zasekao, tako da smo zabat rešili trajno – ako se izuzme farbanje svakih par godina.
za kraj, možete pogledati proces postavljanja dasaka na kome je radila kompletna porodica Rešković. posebnu pažnju obratite na veoma zauzetog gospodina u donjem desnom uglu :)))
ukoliko želite da saznate više o ovim i drugim radovima, online kurs zemljane arhitekture počinje 25.februara. ako ste više za akciju – pratite nas, jer uskoro stižu objave o ovogodišnjim planovima i radionicama :)
Kakva umetnost! Kakav divan rad. Svaka Vam čas, Vama i Vašem timu. Ima li mesta za još jednog vedrog, vrednog čestito člana?
Uvek!