14-19.septembar 2020.

Emilija Nikolić, arhitektkinja Arheološkog instituta u Beogradu, me pozvala da se priključim projektu Arheološkog parka u Užicu i veoma sam joj zahvalna na tom pozivu, jer je to bilo jedno zaista veliko iskustvo.

testove zemlje sam radila još 2019. i bila potpuno očarana bojama – jedna zemlja bila je od krem do ljubičaste i davala divnu svetlo ljubičastu nijansu, a druga je bila narandžasto-crvena. izabrali su drugu.

nakon toga smo bile jednom, krajem 2019, da posetimo lokalitet i zaista sam bila fascinirana šta su izveli. iako smo imali puno posla prošle godine, nisam mogla a da ne odvojim nedelju dana da odem da radim na gradilištu.

inače, ovaj projekat izgradnje neolitskog naselja i uspostavljanje Arheološkog parka na otvorenom „StaPARK“ u klisuri reke Đetinje zajedno realizuju Regionalna razvojna agencija Zlatibor, Grad Užice, Grad Tuzla, Srednja umetnička škola Užice i Opština Milići.

mi smo došli u završnoj fazi – ekipe posvećenih majstora iz kraja su već završile drvenu konstrukciju, krovove od slame, trske, paprati i drveta, a o količini zemlje koju su naneli na zidove ovog kompleksa da ne govorim!

kako je vremena bilo malo (kasnilo se zbog epidemiološke situacije), sa menadžerkom projekta Snežom dogovoreno je da se, osim nas tri (Olje, Ruže i mene), tih dana projektu priključi što veći broj majstora i volontera, kako bi bilo urađeno što više.

iako je dogovor bio da đaci iz Umetničke škole dođu na kratko, sa nama su bili čitave nedelje i radili su kao i svi drugi majstori, možda i više!

početni dogovor bio je da se urade završni malteri na što više kućica – međutim, to nije moglo, jer je morao da se nanese još jedan sloj zemlje i slame. istovremeno se radilo na “modernoj” kući i na jednoj od neolitskih kućica.

u početku su majstori bili veoma sumnjičavi kad su im se na gradilištu pojavile tri žene sa mikserom :) ali, kad su shvatili da smo tu da im pomognemo da se poslovi ubrzaju i olakšaju, postali smo jedan veliki tim – atmosfera je bila zaista sjajna, uprkos teškom fizičkom radu :)

omalterisali smo unutrašnjost ove kućice,

a potom i spoljašnjost moderne.

Sneža i Vlade su se svojski brinuli za nas – obezbedili nam divan smeštaj, hranili sam, a iznad svega – provodili svako popodne sa nama na gradilištu.

pred kraj smo testirali završni sloj maltera – ražena pleva je mnogo krupnija od pšenične, pa isti test koji sam radila kod kuće ovde nije funkcionisao. ipak, našli smo najbolji odnos zemlje, pleve i peska koji će majstori naneti kad se ovaj potpuno osuši.

poslednjeg dana smo omalterisali i modernu kuću iznutra.

bilo je pravo zadovoljstvo raditi uz Olju i Ružu,

čak u i oko dimnjaka :)

nije bilo planirano da olepimo i pod potkrovlja neolitske kućice, ali smo shvatile da je sigurno lakše nama, nego majstoru Ljubetu…

uopšte nisam shvatila da ova slika predstavlja mene, dok mlatim zemlju i slamu!

a onda je sve počelo da se suši i da zaista dobro izgleda.

uveče, umorne od fizičkog posla, radile smo druge stvari – Olja seckala mesingane ruke, ja spremala ispit na doktorskim, a Ruža čitala knjige…

majstori su, nakon našeg odlaska, nastavili poslove – moderna kuća omalterisana je drugim slojem, a sve ostale slojem zemlje i slame.

ovako doterane blatom, zaista smo uživale u svakom ručku kraj Đetinje :) nismo imale baš mnogo vremena za Užice i okolinu, osim poslednjeg dana, pa se nadamo da će biti prilike da se vratimo.

delić atmosfere prenela je Katarina u Vice UK, kao i naša GoPro kamera – možete pogledati ovde i ovde. o ovoj fazi radova možete pročitati i na sajtu projekta, odnosno u zlatiborskim novinama.

hvala na poverenju i do prve prilike!