9-10.oktobar
u petak sam, u svom ritmu, nastavila mešanje zemlje i slame i nošenje na tavan…
naravno, i oplata je u mom “iskrivljenom” stilu – kad Bojana nema, vodolije kolo vode :) kad je tu, sve je po pe-es-u :)
šalu na stranu, teško je bilo uglaviti sve ovo, pa sam morala malko da improvizujem :) 
i priznajem: ovu oplatu od recikliranog tetrapaka, osim što je bila jeftinija od svih, kupila sam zato što je – šarena :)
e, i posle 28 podizanja po 6 kofa, jedan trougao južnog zida je završen, baš kako sam planirala, u subotu do podne, kad su stigli Sava i Bojan da izmere zabate. 
nisam uspela da skinem sama ove oplate, ali sam veoma zadovoljna kako sve izgleda :) 
naš povremeni stanar je, izgleda, bio zadovoljan, prespavao je čitav petak i nisam mu smetala, inače se, obično, boji ljudi…
a divna jesen donela nam je toliko plodova: uspeli smo da skupimo samo deo oraha, blitva nam, u delu bašte, sada raste kao trava, paradajz i paprike još uvek odolevaju, a nikle su i rotkvice i rotkve kojima sam se nadala proletos… ovde svako vodi svoju politiku :)
duvao je neki grozna vetar, a posle je počela i kiša, tako da smo se već u subotu popodne vratili i do danas nisam bila na gradilištu – kriziram u Zrenjaninu :)
