8.oktobar 2015.
u okviru projekta “Žene u zemljanoj arhitekturi” podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, nakon radionica u Mošorinu i Tavankutu, poslednju smo napravili u omiljenom Belom Blatu.
kako je bilo kišovito i hladno, morali smo malo da promenimo program, pa smo se prvo upoznali u medijateci škole “Bratstvo jedinstvo” (jedina škola u Srbiji sa trojezičnim programom: slovačkim, mađarskim i srpskim, izgrađena 1893!), u čemu nam je pomoglo ljubazno osoblje škole. inače, uvek je zanimljivo kako se na ovakvim mestima zanimljivi ljudi spoje i razmene priče: o kućicama na Rudniku, rogozu iz okoline Zrenjanina, arhitekturi, etnologiji… po završetku, obradovala nas je vatra koju su zapalili u etno kući :) inače, kuća je izgrađena u dvorištu škole i deo je njenog edukativnog programa, što je za svaku pohvalu! za razliku od drugih koje se povremeno koriste, divno je videti da je kuća u Belom Blatu u primeni, čak i kad nema posetilaca, od strane đaka i profesora.
kad smo se malko ugrejali uz toplu paorsku peć,
uputili smo se u edukativnu učionicu, gde nas je pozdravio direktor škole, održavši nam jedno veoma zanimljivo preda(va)nje o zajedništvu, suživotu, kući kao vremeplovu, odnosnu načinu na koji decu uvodi u čitavu ovu priču… hvala ;)
nakon toga smo mali pričali o trsci i rogozu, sa našom divnom domaćicom Milenom i Smiljkom Nećakov :)
a posle nam je majstorica malo demonstrirala kako ona to i dalje (p)opravlja blatnim malterom i pozvala nas da, idući put, pogledamo i njenu privatnu etno kuću! Zvonko je rešio da uzme stvar u svoje ruke i pomogne majstorici :)
a onda smo se vratili u toplo, da popijemo kafu i čaj :) 
a osim kafe i čaja, dočekala nas je prava gozba: lepinjice ispečenje u peći, a divne majstorice su umesile štrudlu, donele domaći sir, kobasice, jaja i šta sve ne…uz meze je nastavljena priča o selu, kući, o raznim zanimljivim događajima i običajima… direktor nas je, budući da se nismo pričestili, zamolio da se bar “od-čestimo” pred put rakijom od duda :) pričali smo još malo o aktivnostima sela, o tome da, sa samo 1200 stanovnika, imaju da ponude čak 110 kreveta u selu, o aktivnosti Kluba žena, organskoj poljoprivredi i proizvodima, mnogim drugim lepim stvarima koje ovi divni ljudi rade i preduzimaju, kako bi zadržali (mlade) ljude da ne odu.s vremena na vreme svratimo do Belog Blata. i uvek odem iz njega punog srca. ljudi vas ovde prime nekako drugačije nego na drugim mestima: otvoreno, srdačno, velikodušno, iznad svih očekivanja! ako mene pitate, mogli bi da organizuju seminare i radionice na tu temu, da nas podsete na dobrotu i duh zajedništva koji se izgubio! hvala im i do prve sledeće prilike. a vama koji niste bili: topla preporuka da svratite, samo se prethodno najavite :)
