26.avgust 2015.
sa Barabarkom nam je uvek najveselije, bilo da radimo blatne maltere, bilo da pravimo hotel za insekte :) ovoga puta, u okviru projekta Kultivator, u goste su nam doveli učenike Osnovne škole “Svetozar Miletić” iz Titela, u okviru “aktivnog raspusta”, podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.
17 dece, dve mame, nastavnik likovnog i Marijana stigli su autobusom do nas – deci je već i sam dolazak bio jedna velika avantura!
pre radova, oni koji su zaboravili da doručkuju su to učinili, kako bi mogli da prionu na posao kako valja ;)
a pre početka smo se svi predstavili, rekli šta volimo, a onda smo malo gledali slike objekata od zemlje u svetu – pogađali smo čemu služe, gde se nalaze, ko u njima živi… šteta što nismo razmišljali o snimanju svih najrazličitijih i najneverovatnijih odgovora koje smo dobili, neki su nas doveli do suza :)))
a onda krećemo na zadatak pravljenja loptica od zemlje i slame, podeljeni u pet ekipa :)
bilo je tu svega: od loptica veličine klikera, preko ogromnih naslaga blata i slame, zbog kojih smo mislili da je neko krdo slonova prošlo kroz naše dvorište i ostavilo “poklone”, do perfektno izvajanih kuglica (vidi se da su devojčice pomagale mamama u kuhinji, pa smo ih poslali da pomognu malo i dečacima koji to, izgleda, ne rade ;)
prvi tim koji je napravio 20 kuglica, prešao je na zanimljiviji deo zadatka – bacanje i gađanje, odnosno pravljenje poda :) 
posle druge ture, već smo se prilično umorili, pa je pauza za užinu došla kao poručena!
volim Marijanin pristup radu sa decom: “da ne bismo prljali patike, svi se izuvamo i radimo bosonogi” ;) ili: “bićete blatnjavi i to je u redu, jedino je bitno da vam guza ostane čista – da se vozač autobusa ne naljuti” ;) i najmlađi drug Laza u akciji :)
a kad smo se zasladili, krenuli smo u šetnju po selu. 
naravno, od svih atrakcija, ova nam se najviše svidela, te je svako morao da je isproba ;)
a onda smo ušli i u dvorac i malko razgledali… i mnogo fotkali :)
predahnuli smo negde na pola puta do kuće…
a onda smo pričali još malo o novim kućama od zemlje, pokazivali šta smo naučili direktoru Voji i njegovom kolegi,
i o tome šta smo radili taj dan i zašto, kao i kakva je ideja za čitavu kuću – rekli su da dolaze sledeće godine da vide promene :)
nedostajala nam je jedino Taca, da završimo sa joga vežbicama… ipak, deca su se samoinicijativno organizovala i naš hodnik je, u par poslednjih puta, postao sala za meditaciju… pitala sam ih za objašnjenje, a oni su rekli da se opuštaju ;)
hvala Marijani, Barabarki, malim majstorima, roditeljima koji su bili i onima koji su bili hrabri da im dozvole ovakvu avanturu, kao i osoblju škole :) do sledećeg druženja :)
Jako lepo i pohvale za sve Vas! Mogle bi da se sire ovakve radionice po svetu..!?! pa malo prema severu :-)
dolazimo ;)