22-24.avgust 2015.tradicionalno, letnja škola arhitekture u Baču, u organizaciji Grupe arhitekata, održana je po šesti put, poslednjih deset dana avgusta. ja sam im se pridružila istih datuma kao i prošle godine, a tema je ove godine bila “zemljana peć”.nakon četiri sata klackanja na relaciji Zrenjanin-Novi Sad-Bačka Palanka-Bač (vredelo je, jer sam u pauzi videla Karanoviće ;), kasno noću prošetala sam mirnim ulicama Bača do kuće u kojoj smo smešteni. dočekala me Dragana & vegetarijanske punjene palačinke drage domaćice Stanke! inače, osim što svake godine imamo tri obroka (i to kakva obroka ;) u Etno Didinoj kući, ove godine smo ovde pravili i peć.majstor i domaćin su već skinuli prethodnu, pripremili novu oplatu i počeli diskusiju o dimnezijama – mi smo se priključile taman u trenutku kad je trebalo odlučiti zidamo li pečenom, nepečenom opekom ili ćerpičima, kojim malterom i na kakvoj podlozi…kako je ćerpič sav nejednak, a nepečena prilično ujednačenih dimenzija – odlučili smo se za nepečenu (razlika je što je nepečena bila spremana za pečenje, ali nije!), a uradili smo i testove maltera – zemlja je već bila dovoljno peskovita (sa malim pukotinama), dodavanjem peska postala je samo još rastresitija, te smo se odlučili da majstor zida samo zemljom, a da završnu obradu uradi zemljom+kukuruznom crvenom “plevom”.majstor izjednačava podlogu, postavlja krečni malter na koga ređa cigle, a potom na na njih stavlja pesak – podloga je gotova!nakon priprema, počinje sečenje cigle ručnom testerom… kakve boje :)majstoru ne sme ništa da zafali – za to se najviše brinula Dragana, a i mi smo pripomagale: mešale malter i, po potrebi, dodavale cigle. jesam li napomenula da u akciji učestvuje pet žena? majstor i domaćin, kao i dve kuvarice?krajem drugog dana, sve izgleda dosta dobro… majstor je zadovoljan svojim delom, nadamo se i domaćini.u međuvremenu, sa Jelicom i Draganom je odlučeno da mi, žene, paralelno pravimo još jednu peć, koju bi one zapalile pre završetka škole i merile rezultate – dale su mi dobar zadatak, te sam u subotu i nedelju uveče sedela i spremala prezentaciju i dimenzije za najprostiju  peć od zemlje, koja datira iz 4.000 godina pre nove ere, a i dalje je jedna od najefikasnijih iz nekoliko razloga (razloge možete čuti na prvoj sledećoj prezentaciji o ovoj temi :) nažalost, nismo uspele da nađemo prostor 1.2×1.2metra, pa smo se odlučile za improvizaciju i jednu malenu, u nadi da će biti efikasna – Dragana popunjava crnu rupu, nad kojom ćemo je (g)raditi…postavili smo red ciglica koje smo jedva pronašle nakon majstorovih radova, posule peskom i iscrtale slojeve. majstorice Andrea od Slovenije i Jelena od Kraljeva pripremaju maltere,a potom Andrea preuzima zadatak oblikovanja peščane “oplate”, dok majstor radi na drugom kraju :) kad je završila, oblepili smo je novinama, da, kad  budu kopale po slojevima, znaju dokle smeju da idu :)u međuvremenu, spremile smo zemlju+pesak, prvi sloj za termalnu masu, koji je negde oko 7 cm debljine. taman pred moj polazak su ga završile, nakon čega su sutradan radile izolacioni sloj debljine 13 cm od zemlje i slame. jedva čekam da vidim detalje i čujem rezultate merenja!naravno, sve bi ovo bilo manje zabavno da nije bilo našeg drugara Cige, koji je radoznalo pratio svaki naš korak… i što je blata bilo posvuda :)vraćam se za Novi Sad, i dok vučem torbe ka stanici, ne mogu da ne uslikam ovu lepu secesiju… šta li se sve još krije u ovom mestašcetu…na ulazu, odnosno izlazu iz njega, još jedna napuštena lepotica…do sledeće godine :) hvala na pozivu, gostoprimstvu, druženju i radu :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin