Noć bez muzeja održana je u organizaciji Kluba finih zanata u Mošorinu 16.maja 19:00-21:00, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za ravnopravnost polova i pomoć mesne kancelarije Mošorin, biblioteke,škole Isidora Sekulić, a deo kostima smo dobili zahvaljujući ljubaznosti zrenjaninskog pozorišta.
kako smo prošle godine uživali u šetnji sa učenicima učiteljice Marije, mojim drugarima iz V-3, sa kojima sarađujem još od pre dve godine, odlučili smo da ove godine upravo oni budu voditelji i domaćini manifestacije. kako nam, nažalost, učiteljica Marija nije više u Mošorinu, morali smo da se samoorganizujemo – mesec dana pre Noći muzeja, napisala sam moj prvi scenario i deca su, uz pomoć nastavnice srpskog Jelene, dobila zadatak da ih nauče. ideja je bila da oni budu Velikani i da predstave selo u najboljem svetlu.
u međuvremenu je drug Nebojša pravio plakate i ulaznice, a par dana pred sam događaj mi je Klara pomogla da nađemo kostime – direktorica zrenjaninskog pozorišta nam je izašla u susret par dana pred Noć i ustupila brkove, brade, kape… skoro sve je bilo spremno za Male Velikane. mislila sam da se završni deo odvija u Klubu, ali nam je predsednica mesne kancelarije, Ruža Jovanović, opet velikodušno prepustila da se odvije u njihovim prostorijama.
generalna proba bila je zakazana za subotu u 14 h, razdelili smo kostime i dogovorili se da se nađemo malo ranije ispred vile, kako bismo zalepili brkove i brade!
pa, da vam prepričamo kako je to bilo:
Milana nas je pozdravila i upoznala sa Mošorinom, prošlošću, stanovništvom i navikama…
a onda nas je ispred vile dočekao domaćin Đole, u ulozi prote Vlaškalića i ispričao priču o sebi, vili, kao i crkvi koju je podigao na bregu…
on nam je predstavio svog velikog prijatelja, Uroša Predića, koji je za njega oslikao tavanicu u vili, ikonostas u crkvi na bregu, a kažu da postoji i veliki broj njegovih slika po selu…
nakon toga, prota i slikar su nas poveli na vrh brega, 
do crkve koju je projektovao naš čuveni arhitekta, Đorđe Tabaković – moj mali “kolega” je odlično odigrao svoju ulogu i prikazao nam projekte koje je radio!
sišli smo s brega do zadužbine Ilije Kolarića, koji je, slikajući ispred svoje kuće, pričao o tome gde je izlagao, o svojim pilotskim danima i delima koja se nalaze po čitavom svetu, kao i o šuškanjima da je bio naš agent 007…
morali smo da požurimo, jer nam on reče da nas, ispred škole, čeka jedna Dama – Isidora Sekulić, koja nam je ispričala nešto o svom životu i delima:
da bi nas, za kraj, Svetozar Miletić, glavom i bradom, pozdravio ispred svoje biste!
završnu reč imala je Dejana, koja nas je pozvala da odigramo poslednju igru u mesnoj kancelariji: 
kako ove godine nisam želela da im ja pričam o zemljanoj arhitekturi, u mesnoj kancelariji smo napravili igricu “pogađanja”. umesto da idemo u još jednu improvizovanu galeriju kod nas, fotografije sam ponela sa sobom: tako da smo se podsetili kako se zovu cigle od nepečene zemlje, zidovi od naboja i balirane slame, trščani krovovi, a spomenuli smo i prve solitere od zemlje, peći i ostalo. najviše muke nam je zadao golubarnik u Španiji! 
kompenzacija za tačan odgovor bila je čokoladna, a naši Mali Velikani takođe su simbolično nagrađeni za svoj trud!
zahvaljujemo se našim glumcima, deci iz sela koja su došla da ih čuju, kao i retkim velikim gostima – gospođi Ruži, dragoj Kaći, Đoletovoj porodici, kao i Bojanu i Jeleni :)
nadamo se da će sledeće godine biti još bolji, a već imamo neke ideje i planove! ostajte nam veseli i kreativni i svratite u nedelju 31.maja za Dane zemlje, na seosku slavu i druge akcije koje smo predvideli za taj dan! živeli!
