iz arhive – 1.jul 2013.kad već nismo mogli da odemo na medeni mesec u Peru, dobra je i naša ravna Vojvodina, dok čekamo da nam se san ostvari…bio je neradni dan usred nedelje i Bojan je odlučio da ga iskoristimo, pa smo krenuli bez posebne pripreme ka Bečeju, do dvorca Fantast, koji je dobio ime po omiljenom konju vlasnika.danas spomenik kulture od velikog značaja, dvorac je građen za Bogdana Dunđerskog u periodu 1919-1923. ima toranj i 4 ugaone kule u stilu neogotike, a svečanu salu i dva ulaza u klasicizmu. jedino su zidovi i vrata ostali autentični, a  dvorac je 1983. pretvoren u luksuzni hotel. dvorska ergela je bila jedna od najpoznatijih u Evropi sa oko 1400 konja.nedaleko od dvorca, nalazi se i kapela u neovizantijskom stilu. tri mozaika i ikonostas delo su Uroša Predića, Bogdanovog prijatelja. iako se činilo da i kapeli preti propadanje, Uroš je uputio pismo Moši Pijade, nakon čega je samo zaključana. danas je opet u funkciji.kako smo poranili, ni kafu nismo dočekali, pa smo krenuli na sledeće odredište…a, da, dokaz da Vojvodina nije daleko od Južne Amerike :) eto, nismo bili u Peruu, ali možemo reći da smo bili u susedstvu!pa smo nastavili dalje, do Bačke Topole!  parkirali smo blizu katoličke crkve, za koju nismo ni pretpostavili da je tako značajna! prvo, najviša je katolička crkva u Srbiji sa tornjem od 72.2m. izgradnja je završena 1906. godine po planovima Ferenca Rajhla u neogotskom stilu. takođe, za stubove je korišten armirani beton, što predstavlja novinu za to vreme…u blizini crkve je i Baronski kaštel Krai, danas Gradski muzej i galerija. završen  je 1805. godine, a izgradnju je naredio sam baron Pal Krai 1802. ovo je prva kuća spratnica u opštini (osim katoličke crkve) i bila je biser tadašnjeg naselja.  zgrada je obnovljena i zaštićena 1993. godine.prolazimo i pored veoma zanimljivog vatrogasnog doma,do biblioteke, koja je nekad bila jevrejski rabinat. sagrađena je početkom 20-og veka, a pored nje se nalazila i sinagoga, koja je izgorela.zašli smo po nekim od glavnih ulica Topole i oduševili se kako su lepe i lepo održavane ove kuće!obradovali smo se brojnim secesijskim detaljima kapija, ulaznih portala…kao i dekorativnim elementima, a naročito Žolnai keramici!osim toga, čini se da se u blizini nalazila odlična ciglana, jer je veliki broj kuća urađen u fasadnoj opeci. i ne samo to, kvalitet i tipovi cigala govore o tome kakva je to ciglana bila!e, u povratku smo rešili da napravimo pauzu u kafiću Doma kulture,pa, smo pili kafu i uživali u zanimljivom ambijentu, a ja sam dobila i jednog simpatičnog malog drugara, koji nas ja zabavljao sve vreme!
potom idemo do Bajše da vidimo dvorac Zako, spomenik kulture od velikog značaja i veliki spomenik našeg nemara. sagrađen je kao skromna kuća krajem 18.veka, ali ga je Dimitrije Zako renovirao 1818. u klasicističkom duhu. dvorac je otkupio Vamošer Nandor u drugoj polovini 19. veka. okrenut glavnom fasadom ka parku, najvećim delom je devastiran, napušten, pa i izgoreo…bar neka radost po izlasku iz dvorca bio je naziv ulice :)dok sam ja menjala obuću u kolima, Bojan je obišao i rimokatoličku i srpsku crkvu u blizini i imao zanimljiv razgovor sa sveštenikom…a onda odlazimo do Crvenke da vidimo te čuvene vinske podrume, od kojih su neki dugački i do 200 metara!Nemci, koji su se ukazom carice Marije Terezije doselili u Crvenku, od 1785. su skladištili vino i vinogradarski alat u manjim ukopanim udubljenjima u lesnoj zaravni. kad je u Crvenki počela da radi ciglana, od udubljenja nastaju podrumi sa ozidanim svodovima i bili su značajni sve do perioda između dva svetska rata.  inače, Crvenka je nekada imala 653 podruma u ataru i još 50 u kućama, a danas je preostalo svega 34!postoje razne ideje i inicijative za revitalizaciju i prenamenu ovih podruma. ali, oni i dalje stoje prazni i napušteni i urušavaju se… a jedan od problema je što se, iznad jednog dela, danas nalazi groblje. a evo i dokaza da nije sve samo cigla, nego da ima i zemlje :)i tako, potpuno fascinirani ovim podrumima i veoma tužni zbog stanja u kome se nalaze, krenuli smo ka Kuli i Vrbasu… u Kuli se nismo ni zaustavili, jer nam se ništa nije učinilo zanimljivo (izvini, Kulo i Andrej), ali nas je zato Vrbas oborio s nogu! prvi objekat na koga nailazimo je vila Toman s početka 20.veka, nekada u vlasništvu jevrejske porodice. predivni secesijski objekat  sa zanimljivim zabatom, danas je u vlasništvu DDOR Novi Sad i lepo je održavan.druga vila je projektovana za porodicu Hercl sredinom 19.veka, kasnije delom adaptirana kao sanatorijum, pa porodilište opštine, izbeglički kamp, a danas se u njoj nalazi gerontološki centar.iako smo propustili treću vilu, ipak smo videli neke predivne secesije koje su nam ulepšale dan!jedna od njih je, svakako, ova spratna zgrada, koja čak ima sačuvan izlog iz tog doba sa originalnim natpisom! presrećni smo što se ovako lepo održava!nedaleko od nje, ulaz u dvorište još jedne nekada secesijske lepotice!a onda dolazimo do samog centra i parka u kome se nalaze evangelička i reformatska crkva i ostajemo zatečeni! nekad su bile zaštitni simbol grada, naročito njihova zvona, koja su s jednim malim zvonom oglašavala smrt neoženjenog pokojnika, velikim smrt oženjenog, a u slavu života su zvonila sva zvona! jesmo li zaboravili da danas slavimo život?kako je evangelička zajednica bila veća i imućnija, i crkva je veća.i najzanimljivji od svega su, svakako, ovi neobični detalji: akantusovo lišće na kapitelima, kao i svevideće oko u timpanonu, nikada ranije nismo videli ni na jednoj crkvi u Vojvodini, a videli smo ih mnogo :)malo dalje nalazi se stari bioskop, danas u funkciji prodavnice… a glavnom ulicom nailazimo na još par lepih detalja…drveni prozori kakvi se retko viđaju!i dolazimo do kućice koja nas potpuno očarava, a još je i na prodaju! da imamo mogućnosti, ne bismo se dvoumili ;) toliko od Vrbasa, a sad nastavljamo kroz Zmajevo! nažalost, nismo se zadržavali, ali ćemo se sigurno vratiti, jer su ovde neko vreme živeli moji baka i deda i jako bih volela da nađem njihove kuće. a videli smo da ima još jedna secesija pod zaštitom, koja podseća na Tomanovu vilu u Vrbasu! da li vam ovo liči na selo?usput i isto u Zmajevu, zatičemo predivna i odlično očuvana secesijska vrata, a u daljini se nazire vetrenjača Ravnog sela,vlasništvo slikara Vladimira Stepanova, u koju je smestio svoj atelje i izložbeni prostor.žurili smo da pre mraka stignemo i do Kulpina, kako bismo videli dvorce Stratimirovića.veliki dvorac je građen polovinom 19.veka, a današnji izgled dobija 1912, kada ga preuzima Lazar Dunđerski, a projekat poverava Momčilu Tapavici. danas je u njemu poljoprivredni muzej.skladna građevina, sa ulaznim rampama i portikom sa prednje i polukružnom terasom sa strane parka.manji dvorac je izgrađen krajem 18. veka i danas je u ne tako dobrom stanju.osim ove dve glavne zgrade, postoji još nekoliko pomoćnih objekata, kao i lepo održavan park oko dvorca.pozdravljamo Kulpin i prolazimo kroz Bački Petrovac… kako mi se čini da smo o njemu pisali, nećemo mnogo. samo da vam pokažemo Mokićevu kuću, najstariju i delimično ukopanu…jedan jednostavan i predivan detalj,zanimljivu secesiju na koju slučajno nabasasmo,i spomenik sa petokrakom u centru :)pozdrav od malog Bude i velikog Medveda :) 

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin