umorna od posla za kompjuterom, jedva sam dočekala četvrtak da pobegnem u selo i bavim se poslovima koji iziskuju manje mozda, a više snage :)
e, pa, maske na lice, zaštitne naočare na oči, pa da vas uvedem u ovu malu zemljanu prašinu…moj zadatak je da skinem sloj maltera sa plafona – prvenstveno sa greda, kako bih popunila praznine između vikli i njih, potom stavila jutane džakove ili štukatur, još nisam do kraja odlučila…
dosadnjikav posao, sreća pa je muzika na radiju bila ooodlična, tako da me entuzijazam držao :) naravno, isprobavala sam najbolju visinu za rad – skela nije odgovarala, kao ni male merdevine, tako da sam radila na velikim… i sedeći na ormaru, koji je u tu svrhu bio odličan :)
znam da se ne oduševljavate svi ovakvim stvarima, ali meni je potpuno fascinantno da su podovi, zidovi, plafon i peć od ZEMLJE napravljeni… 
kad je pao mrak, morala sam da završim prezentaciju za Dansku, pa sam namestila sebi biroV međ’ dve višnje, jer jedino tamo hvatam komšijski internet :) posao završen, zadovoljstvo zbog toga; ali još više zbog činjenice da je novembar i da sedim napolju :)
u petak ujutru je sve poslato, pa sam već u pola 8 bila na radnom mestu :) muzika nepodnošljiva, ali sam, svejedno, bila u nekom radnom moodu, pa mi nije ni smetalo da radim u tišini…
tri puta se ovaj plafon krečio… i jednom malterisao! i pitam se kako su to izvodili. i još bitnije: kako ću ja to da izvedem… onda sam se setila jednog zanimljivog proizvoda od pre nekog vremena, o kome ću vam, nadam se, uskoro pisati…
u prilog svim tim selfijima koje svi prave, evo i mog doprinosa :))) svi mi uvek zavide na poslu, ali taj posao je često – prljav posao :) 
uz malo vazduha i puno zemlje i kreča, stiglo je i popodne i vreme da se vratim za NS… ostavila sam Bojanu da mi uradi tegljački posao prenošenja zemlje i otišla da malko uživam u bašti za kraj :)
zadovoljna učinkom od 2/3 plafona, odnosno 4 reda :) kad završim moje plafone, mislim da ovo nikada više u životu raditi neću! bar znam kojom brzinom ga je moguće uraditi.
u subotu ujutru smo krenuli za Belo Blato – prvo da posetimo dragog Palfija, potom da kupimo trsku! našli smo odlične majstore za krov, ali oni nisu imali ono što nam treba… pa smo našli druge – kod kojih sam već bila pre par godina i koji su nam se jaaako svideli, čitava porodica Goda :) a dobila sam i semenke nekih 5-6 ljutih papričica, biće razmene na proleće :)
naša Toyotica je doživela svoje premijerno punjenje – primila je 15 m2 trščanih panela i oko 80m2 štukatura! ponosni smo i zadovoljni!
sve nas je to prilično zadržalo, pa smo u Mo stigli kasno, gde nas je čekao – Nebi :) koji je dobio zadatak da ofarba prozore (ali, nije imao dovoljno farbe za sve, a i trebalo je prepričati Maroko-Albaniju i ostale teme…)
dok je Bojan postavio stakla, konačno! jedino će poštar biti nesrećan, jer više neće znati gde da ubacuje pisma… 
a teta Mira, Nebojšina mama, poslala nam je vrhunski zapečeni pasulj u smederevcu… mmm, kakvu gozbicu smo imali… uz mladi luk i rotkvice iz bašte :)
šta reći, osim: hvala novembru na ovim danima…
tako i zamišljam jesen, zima počinje tek krajem decembra :)
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
