za vikend nam se niko nije najavio, tako da smo igrali u dublu :) ipak, kako to obično biva, imali smo malo iznenađenje – naš drug (barabarka) Đole doveo je svoju mamu i njenu prijateljicu Tijanu u posetu, a i da malo pogledaju po okolini…dok smo nas tri pile kafu, “poslovni ljudi” bavili su se svojim poslom :) najslađe od svega je što je Đole, kao slučajno, zaboravio svoju radnu majicu… za sledeći put! toliko smo se smejali :)))e, kad su oni otišli, mi smo se vratili poslu: Bojan nivelaciji buduće šupe (tj.pripremu zemlje za naboj!), a ja sam, konačno, postavila hidroizolaciju :) i odlučila da neću zidati dalje, nego da ćemo se baviti ušuškavanjem kuće pred zimu…uveče mi je palo na pamet da spremimo nasuvo s krompirom, koje niti sam ikad jela, niti ikad pravila! za prvi put – odlično :) sedeli smo na tremu, dok nas vetar nije uterao unutra (u prevodu: do 22h, jer smo bili baš dobro umorni…) keleraba i rotkva salata su iz bašte :)Bojan nas je poterao na rad (ja sam još mogla spavati ;) – njegov zadatak za nedelju bio je završni sloj maltera na ovom zidu (konačno, posle 2 godine), a moj malterisanje zapadnog zida prema komšijama… samo, pre malterisanja, trebalo je popuniti ove rupe(tine) – čini se da su ovaj zid radili iz delova i da su ovo bili spojevi… suviše uski da bi se ubacio ćerpič, ispunjavala sam ih mešavinom zemlja-slama, nabijala komadom armature (odnosno: letvicom), u zavisnosti od debljine. negde su bile duboke i do 40 cm…taman kad sam mislila da sam završila, otkrila sam da je na samom vrhu samo bezvezno naređano par opeka i da ima ogromna rupa… koju je trebalo ispuniti: ćerpičem, biber crepom, ciglama i zemlja-slamom… posle 2 sata mučenja na merdevinama – ipak sam uspela! dok je moj majstor uživao u omiljenom poslu… nakon prvog dela zida, dobio je japansko ime  Bojaki Kojicumi i primljen je u masonski red Earth&Crafts kao zidar višeg reda :) e, a kad sam, konačno,  popunila rupe, iskoristila sam sav malter koji nam je ostao od radionica iz prethodnih nedelja – mana mu je što pleva počne da truli, pa smrdi… a prednost što je odličan kao malter :) ostala mi je još poslednja prostorija, pa nanosimo završni sloj, juhu!iako je rekao da neće nastavljati, ponet uspehom desnog dela, Bojaki je nastavio da radi i na drugoj strani…posebno je bio ponosan na način koji je uradio detalje :) a i ja :)a onda smo krenuli u trku s vremenom: okrečiti zid pre mraka, tj.naneti prvi sloj (3kreča+1pesak) na još vlažan malter, kako bi se popunile sve neravnine…zadovoljno posmatramo naš rad i, konačno, zaštićen zid :)))na brzinu se spakovasmo i krenusmo put Zrenjanina… premoreni, ali prezadovoljni :) bio je ovo jedan od (naj)lepših vikenda ove godine :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin