uprkos kiši, još jedna lepa lagana nedelja, ali bez mnogo radova.
treći par Wwoof-era nisam mogla da odbijem, a videćete i zašto! uz sve peripetije i nesporazume, kad smo se konačno našli, vreme je postalo nemoguće za rad… tako da nije bilo govora o radovima u Mo, nego smo morali da se snalazimo – otišli smo na izlet do Tomaševca (prethodni francuski par traži plac za kupovinu, pa zato…)
a u sredu u obilazak Zrenjanina, pa kod Ronija na medovaču i sjajni Jeremy-jev kokos-kolač :)
a onda i do Novog Sada u posetu headmade-u… možda nije lepo reći, ali ovo su nam svima najomiljeniji Wwoof-eri do sad: Nadine (Nemica) je advokatica koja radi u klimatskim promenama, a Jeremy je tesar koji gradi prefabrikovane kuće od balirane slame za jednu ozbiljnu francusku kompaniju… obišli su gotovo čitav svet, živeli na raznim mestima, radili svašta, a tako su dobri, pozitivni i jednostavni ljudi! i već 7 meseci na biciklima obilaze Evropu.
e, konačno je došla subota i mi smo, hteli-ne hteli, otišli do Mošorina, jer nam se najavila ekipa… vreme baš nije mnogo obećavalo, ali smo se prihvatili poslova – Nadin je krenula sa malterima, Mateja i priskočio u pomoć!
zapušili su neke stare rupe u zidu :)
Jeremy se bacio na osmišljavanje oplate,
a Bojan i ja nastavismo naš Skadar na Bojani (a treba se i odmoriti):
u međuvremenu, Nadine je spremila veggie deo ručka,
a BG ekipa bacila se na pečenje kobasica…
posle kafe i ručka, Natalija nam je pokazala njena iskustva tokom radionice kod Martina Raucha, a tad se već razvedrilo i krenuli smo sa radovima… Bojan II (novinar) nazidao je zidak, a Natalijin Archi dodao svoj pečat ;)
a onda se krenulo sa postavljanjem oplate:
izgleda vrlo profi – i majstor i oplata :( da mi je jedan takav lokalac, gde bi nam kraj bio!
a onda nasipanje zemlje, gaženje, pa nabijanje…
naši Beograđani dobro su se umorili i naprašili!
otišli su kad je pao mrak, a nas četvoro imalo je još jedan zadatak: napraviti pizzu u prostoj peći! majstor Bojan je zapalio vatru, Nadine je umesila testo, a Jeremy napravio paradajz sos… dok sam ja ležala u mraku, sa užasnom glavoboljom… ustala sam pred ponoć, taman da probam drugu po redu ;) ostali smo budni skoro do 1, što mi se nikad ne dešava ovde :)
zato sam okasnila sa ustajanjem, a pošto nisam htela da budim ostatak ekipe u šatoru, otišla sam u baštu…po moje prve kelerabe i
paradajze koji rastu kao ludi u najgorim mogućim uslovima i bez imalo nege. hvala im!
e, a kad je ekipa ustala i kad su se najeli prženica, a ja lubenica, nastavismo da nabijamo… ustvari, momci.
nažalost, ova zemlja je bila mnogo, mnogo vlažnija nego ona koju smo juče koristili,
tako da je skidanje oplate išlo malko teže, a i malko se zalepila za taj gornji sloj…
nije perfektan, ali ja sam, ipak, zadovoljna našim šarenim zidom :)
a da – rešenje za ovakvu situaciju je jedino – nauljiti / namastiti oplatu, odnosno sačekati da se zemlja (pr)osuši… što nije lako u ovim uslovima u poslednjih par nedelja, uh.
posle podne je trebalo da nastavimo sledeći sloj, ali smo, umesto toga, sedeli i pričali, ručali, pili kafu, jeli lubenice i proveli lepo zajedničko popodne…
do sledećih malih-velikih radova, hvala svima :)
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
