18-22.avgust 2014. Mošorinkada su me profesori Pera, Ljilja i Maša pre nekih pola godine pozvali da popričamo o mogućnosti organizovanja srednjoškolskog kampa za učenike tehničke škole “Mileva Marić-Ajnštajn”, iskreno sam pomislila da je to još jedan od “onih” projekata koje nećemo dobiti i koji će ostati samo na papiru…

(ne) možete zamisliti koliko sam se iznenadila kad mi je Ljilja javila da je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu odlučio da podrži “Kamp zemljane arhitekture, ekologije i sporta” – koliko god je zvučalo sjajno, toliko me uhvatila i panika! hoćemo li uspeti, kako će sve to izgledati kad uslovi koje imamo i nisu baš sjajni?! ipak, sve je ispalo dobro – dogovorili smo se sa upravom kluba da kamp bude na igralištu, kako bi deca imala tuševe i toalete, potom su napravljeni dogovori i sa ostalima u selu…u ponedeljak, ekipa stiže međugradskim busom, na iznenađenje vozača :) stvari pakujemo kod Pere u auto,đaci idu pešaka do kampa, a i stvari su stigle u međuvremenu.započeto je podizanje šatora i vrlo brzo kamp je postao pravi – kamp :) u međuvremenu, popili smo i prvu zajedničku kampersku kafu :) a posle se ekipa preselila u moje dvorište, gde smo počeli da spremamo roštilj… oduševili su nas đaci, svojom vrednoćom, spremnošću da pomognu i, iznad svega, timskim radom!zadaci su podeljeni, svako je nešto radio, dobro se klopalo, posle smo oprali sudove… a onda se odmorili pred obilazak sela… standardna mala tura, s tim da je crkva, ovoga puta, bila otvorena, a mi jedini prisutni, osim crkvenih lica… naravno da smo se popeli i do crkve na bregu, mada nije svima bilo svejedno…. u povratku smo se ispričali pred vilom Vlaškalić,  pa se vratili u kamp… uz priče i komarce pala je noć, došli su znatiželjni Mošorinci u posetu. ja sam otišla kući na spavanje, a ujutru me obavestiše da su imali burnu noć… nismo predvideli koliki će kamp biti atrakcija za lokalne dečake, ali dobro. nije dugo trajalo, navikli su se ubrzo i na nas :) drugi dan kampa (utorak) imamo i prvu radionicu – blatni malteri :) a pre toga, testovi zemlje i maltera, naravno. svi su pomalo probali da rade, ali su Pera i Jovana jedini izdržali do kraja…ustvari, ne do kraja, nisu hteli da prestanu dok ne završe, iako je radionica trajala samo do podne :) u početku stidljivi, potpuno su me oduševili!a dok su oni radili maltere, Dragana i devojke su pravile ćerpiče… sa natpisima :) inače, Dragana je đak generacije u građevinskoj, upravo je upisala arhitekturu i vrlo brzo mi je postala zamenik – ko god se pojavio kasnije od profesora ili posetilaca, ona im je pričala o tehnikama… eto meni naslednice ;)paralelno sa ovim, imali smo i kreativnu radionicu koju je vodila Marija – ne znam šta su hteli i na čega vama liči, ali je ovo za mene prototip afričkog sela od zemlje :)naravno,bilo je vreme kafi, a potom i spremanju ručka: pomoćnici i pasulj majstor – Pera :)i varenje i izležavanje posle ručka… u sredu smo pogledali rezultatetestova i blatnih maltera, kao i radove od juče koji se polako suše…i krenuli u novi radni zadatak: zidanje! do srede sam uspela da razgradim sve što su majstori napravili (od 6 do 9 ujutru, dok ne počne radionica!), te smo krenuli ispočetka… pokvasili smo cigle, vagresom izmerili visine, napravili malter sa 10% kreča…i zasukali rukave! ali, pre nego što smo počeli, Dragana i ekipa su me naučili da se zid od 1 ipo cigle počinje tročetvrtačama, a detalje o tome potražite na gradjevinarstvo.rs! bravo za decu, bravo za školu i profesore – da je mene ovo neko naučio u srednjoj, danas bih bila Majstorica ;)Marko i Jovana su nam bili prvi majstori, mi šegrti, a Pera – nadzor :) sjajna kombinacija i sjajan posao za prvo zidanje svima nama :) dok mi zidamo, Marija vodi još jednu kreativnu radionicu – ovoga puta u hodniku poljskog toaleta ;) od starog okvira, razbijenog stakla i polupanih tanjira…e, a onda su nas sjajni Žica i Neda pozvali da budemo njihovi gosti na ribnjaku – osim riblje čorbe, pečene ribe, mesa, bilo je i princes krofni! kakvi sjajni ljudi, kakvo gostroprimstvo! Neda je opravdala toliki trud rečima da i ona ima četvoro dece i da je želela da ih ugosti! šta reći – živeli i dobri ostali! a posle su se neki i okupali u ribnjaku, uz guske, patke i lov na šarane… povratak, odmor i razonoda, pa na sport sa Danom… i četvrtak – poslednja radionica: pleter od bagremca, koji pletu seke Jovana i Draganai demonstracioni zid od naboja…a Marijina i Tamarina galerija je otvorena za posetioce :)kiša nas je sve poterala da se sakrijemo i sklonimo… sve nas je oduševila složnost ove ekipe, koja se ni u jednom trenutku nije odvajala, a pre dolaska se nisu ni znali! bravo za drugarstvo :) i profesorke u elementu ;) kad je prestala kiša, krenuli smo na Tisu, na ručak u čardu, gde smo proslavili Žaretov rođendan.nakon toga, imali smo čas u prirodi – Maša nam je ispričala nešto o Tisi, a potom smo krenuli na breg…ja sam, po ko zna koji put, oduševljena bojama brega :)penjemo se surdukom koji ne poznajem, odmah iznad Tise… a na vrhu zatičemo već umorne suncokrete…ali i neverovatan pejzaž i vidikovac! Maša nam priča o bregu i vrstama biljaka i životinja koje tu možemo naći…a mi se trudimo da ništa ne propustimo, bar mi Veliki ;)a čini mi se da ni Malima nije tako loše ;)uživamo svi u predivnim bojama i mirisima još malo… pa se, potom, vraćamo u kamp, gde provodimo poslednje zajedničko veče, a čak i ja ostajem na prenoćištu … odlazim u zoru,ali se vraćam malko kasnije, dok Pera i ekipa sklapaju šatore i spremaju kamp… više slika potražite na: Kamp-zemljane-arhitektureVELIKO hvala sjajnoj ekipi Đaka i Profesora na ovoj nedelji… i do ponedeljka ;)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin