pre početka rada se zemljom, neophodno je uraditi neke osnovne testove, kako bismo utvrdili karakteristike zemlje kojom raspolažemo. postoje terenski i laboratorijski testovi – prvi su brzi i jednostavni, a drugi precizniji, ali mnogo skuplji i duži za izradu. ovde ćemo se fokusirati na terenskim testovima zemlje.
TESTOVI ZEMLJE
gotovo svaka zemlja pogodna je za građenje. naravno, bilo bi idealno da koristimo zemlju koja se nalazi na samom terenu na kome gradimo, kako bismo izbegli troškove transporta. takođe, potrebno je da zemlja koju koristimo nije iz organskog sloja, nego izvađena sa dubine od minimalno jedan metar ispod površine.
*za svaki uzorak neophodno je zapisati mesto i datum, kao i dubinu sa koje je uzet.
slojevi zemlje uzorak zemlje
neki od osnovnih testova su :
1.posmatranje i dodir – cilj ovog testa je identifikacija granulometrijskog sastava zemlje. gledanjem identifikujemo kamenje i krupne peskove. dodirom identifikujemo fine peskove.
2.ispiranje vodom, pri čemu nam ostaje jedna masa glina i mulja.
3.miris, koji nam služi za identifikaciju prisustva organskih materija; i ukoliko postoje, ne bi trebalo korisititi je za gradnju.
4.pranje ruku, čime se potvrđuje prisustvo gline i mulja. ako se voda teško spira sa ruku, znači da sadrži gline i mulj. ako se teško skida i sa noktiju, to nam govori o prisustvu glina.
5.pločice imaju za cilj testiranje otpornosti uzorka na suvo i procenat skupljanja glina. Potrebno je napraviti dva ili tri uzorka zemlje u obliku okrugle pločice 1cm visine, ostaviti ih da se potpuno osuše. Nakon sušenja, proveravamo otpornost lomljenjem uzorka : ako nema skupljanja, a lako se lomi – zemlja je peskovita.ako ima skupljanja i lako se lomi – zemlja je muljevita. ako se znanto skupio, a teško ga je slomiti – zemlja je glinovita.
6.test cigare, čime se određuje procenat glina u zemlji. napraviti uzorak u plastičnom stanju dužine 20-ak cm. od njega napraviti cigaru debljine 3cm i blago pogurati sa glatke površine (kraja stola) u prazno. izmeriti dužinu slomljenog dela. ako je manja od 5cm, zemlja je peskovita. ako je veća od 20cm, zemlja je glinovita. ako je izmedju 10 i 15cm, zemlja ima zadovoljavajuć procenat glina za gradnju.
7.test flaše, čiji je cilj odrediti proporciju čestica u zemlji. u providnu bocu nasuti ¼ zemlje i ¾ vode i dobro izmešati. zatim ostaviti da se slegne, sve dok voda ne bude opet čista. izmeriti visinu uzorka, i visinu svakog pojedinačnog sloja, kako bismo odredili procenat čestica u zemlji.
sve ove testove radimo kako bismo utvrdili kakva je zemlja koju imamo i koja njena svojstva treba korigovati, kako bismo je prilagodili onome što sa njom želimo da radimo. jer, ako znamo da ima previše gline, znaćemo da će biti teško raditi sa njom, da će se lepiti, a pri sušenju pucati i na taj način ostaviti pukotine, koje će smanjiti otpornost materijala, u koji će lakše ući voda, i čiji je, generalno, životni vek biti mnogo kraći. tada ćemo joj neki od stabilizatora i to u odgovarajućem procentu, koji ćemo dobiti testovima.
dalje, mnogo zavisi i od toga šta sa zemljom želimo da radimo: ako ćemo je nabijati, uglavnom je koristimo takvu kakvu je u prirodi nađemo; ako pravimo ćerpič – cigle od nepečene zemlje, dodavaćemo joj vodu i plevu; blato za pleter pripremamo na sličan način. Ukoliko želimo da pravimo blatne maltere (što je predmet ovog rada), potrebno je zemlju posebno pripremiti i uraditi različite ogledne testove.
(sve skice preuzete iz CRAterre dokumentacije)
*svi tekstovi, kao i najveći broj fotografija, su autorska dela mene (i mojih prijatelja, kolega, učesnika radionica), pa Vas molimo da nas obavestite ukoliko želite da iskoristite deo nekog teksta ili fotografiju. takođe, kompletne tekstove i slike možete koristiti za sopstvene potrebe, ali ne i objavljivati potpuno preuzete bez našeg znanja na drugim mestima. hvala na razumevanju!
u mom kraju ima zuta zemlja koju ciglana ekspoatise u fabrici za pravljenje cigli, stari majstor je koristi za kaljeve peci , ja sam je uzeo za mali rostilj koji sam opravio…. Zanima me kako da znam cemu je ova zemlja najbolja , dal za cigle (pecene ), ili nepecene ? Dal je koristiti cistu ili mesati plevu s njom . Koliko vidim po selima mog kraja cigle su nepecene ,malter izmedju cigala takodje a malterisanje povrsinsko je sa plevom ???Kakva je zemlja najbolja za nabijanje ?
Pocetnik sam i nemam nikakvog znanja , ali bih zeleo malo shvatiti ovo , jer planiram u buducnosti praviti sebi kucu od zemlje i slame ?hvala
pozdrav, Siniša. pogledajte ovde na blogu “testovi zemlje” i “blatni malteri”, biće Vam od koristi. a ako se ne snađete, uvek možete doći i na neku od radionica. srdačan pozdrav!
Pozdrav, hteo bih se prijaviti i zamoliti za prvu radionicu koju budete imali.Zanima me gradnja kuca od zemlje i kombinacija sa slamom.hvala unapred .Sikili@hotmail.com