pošto je naša draga pećkica dimila na sve strane prošli put, dala sam obećanje Joški da ću olepiti zid sa druge strane… međutim, trebalo je prvo iseći komad starog zida u desnom uglu, koji nisam htela da diram dok nismo nazidali ovaj (inače, zid smo pomerali kako bi moglo da stane dvokrako stepenište.) ali, pre nego što krenem da lepim, idem prvu vatru u šporetu da zapalim…nije bilo teško, uspela sam iz prve, brzo se razgorela…i čitav dan gorela! čak i ovako, bez vrata, rerna se dobro zagrejala! na šporetu sam ugrejala ručak i skuvala prvu kafu – prezadovoljna :)e, ondaK se vratih rušenju obog komada zida, pa skupljanju komada, pa pravljenju maltera od istih – i opet: živela reciklaža :) ovo je tako jednostavno: porušiš-pokvasiš-napraviš-lepiš…jedan malter za zidanje bez pleve, drugi za lepljenje sa plevom, treći je bio zemlja-slama za popunjavanje pukotina!e, onda, konačno, i lepljenje zida! svima onima koji nisu nikad radili sa plevom – toplo preporučujem! ovo nije posao, već čista uživancija! kad sam već dobro odmakla, prenela sam žar iz šporeta i zapalila i ovu pećku… vatra je sporo tinjala, ali kad se jednom razgorela, gorela je do večeri… sjajno je bilo gledati kako dim izlazi iz površina koje još nisam omalterisala, a kako, zatim, prestaje… onda, neznano iz kog razloga (mislim da je do nesporazuma), ovaj deo zida ostao je nedovršen. pa sam ga do kraja nazidala i popunila praznine između tog novog zida i grede… stvarno je bilo odrađeno bezveze, toliko da umalo opsovah majstora i zvanje koje nosi! povadila sam taj poslednji red crepova koje je nagurao i stvarno dobro nazidala i popunila sve praznine, da sam bila ponosna :) kad bolje razmislim, hvala mu što me naterao da vidim da se sve može kad se hoće i da nije potrebna nikakva nauka, nego samo malo zdrave logike!dok sam pauzirala na ovoj strani, radila sam na pećki, koja je isto tako dimila na par mesta… naročito na samom vrhu, gde nije bilo jutanog džaka… pa sam ga stavila i ulepila. zanimljivo je kako je ovo stvarno jedan proces i kako ćemo, verovatno, još nedeljama lepiti slojeve, a onda, za par meseci, kad se potpuno osuši, lepiti peć i iznutra. tada će raditi besprekorno, hehe, ali ništa preko noći! zanimljivo je što čovek sve može sam. i nema poente da se ljutiš na majstore, jer shvatiš da su oni uradili najbolje što su umeli i znali, a da je sada na nama da je unapredimo! ta-da, do 18h zid je bio završen i omalterisan!posle sam do mraka kosila (novom kosilicom) i “srpila” ispred kuće… a, onda, nešto posle 10 sam tako umorna zaspala, da sam jedva ujutru ustala…a moja improvizovana postelja opet je promenila mesto ;) čitavo jutro sam spremala nered, izbacilavala zemlju i šut od prethodnih dana i nedelja, čistila…i skoro da sam sve završila! uskoro krećemo nazad i vikend opet provodimo sitno radno, koliko nam vreme dozvoli – spremamo gradilište za jednu lepu akciju koja počinje, ako sve bude po planu, 4.avgusta! vidimo se :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin