od četvrtka do nedelje…nakon tačno dve nedelje odsustva, u utorak smo konačno krenuli u Mošorin, kamionom iz Zrenjanina, kako bismo preneli prozor i vrata koje smo dobili od Bojanove mame na poklon :) u ne samo to, imali smo i pomoć za pećku ;)sve nas je dočekalo lepo zatvoreno i spakovano (hvala Vinkiću i Francuzima!), a pećke su izbacile so, proklijale i pomalo se ubuđavile… tešim Bojana da je to normalno, ali ipak…u četvrtak se ja ponovo vratih, sa tatom ovoga puta… pre toga svratismo na Institut za ratarstvo na Čeneju po plevu – još jedna zahvalnost divnom gospodinu Nikoli, koji plevu za nas čuva ;) nadam se da će biti zadovoljan kako smo je utrošili!a i moj tata je pomogao, osim kao vozač, i kao kosa-č ;) a taman da vam predstavim i novu kosilicu, mamin poklon za godišnjicu braka ;) konačno je shvatila kako može da me kupi :) haha, toliko sam zahvalnosti iznela u ovih par redova, zvučim kao one plaćene reklame… ali, da znate da se iza ove naše male priče krije i velika podrška porodica :)e, sad ono zbog čega ste, verujem, i počeli da čitate ovaj post – subotnje jutro, pokupismo Jošku i Janoša u Belom Blatu… i naša prva vatrica :) i gori trska, gori daska…a dim kulja na sve strane… Joška je olepio još jednom, pa “okrečio” blatom (ja nisam dala da se kreči krečom, imam neke druge planove.) zamolih ga da stavi džakove i na vrh peći, ali nije hteo da me sluša…kad je založena pećka, nastavili su sa zidanjem odžaka… Janoš zida, Joška lepi…dok su oni tu radili, a kako im je Bojan bio u pomoći, ja sam radila druge stvari: sekla travu, lepila jutane džakove na toaletu, i, najbitnije od svega, skupljala ringlove za moju prvu rakiju :) nažalost, kasno mi je palo na pamet, pa su višnje i jabuke već prošle, ali skupiće se, valjda, za litar! naravno, svega ovoga ne bi bilo da nije Vinkić oprao bure i započeo skupljanje… bila sam malko u brizi da neće preživeti do mog povratka, ali miriše na dobro… samo da još nađemo kazandžiju u selu!nešto smo brzo završili u subotu, ali zato je nedelja bila duuuuga… pre podne smo došli do krova!kad ne radi kao šegrt i ne donosi cigle i malter, ON na(d)zire iz svakog ugla, da nešto ne bude kako ne treba…u retkim trenucima kad se opusti i odluči da zapali vatru, hmmm, podseća na daleke nam pretke Neandertalce, zar ne :)?! drugo uspešno paljenje pećke…i prvi dim iz ovog odžaka i iz ovog dela kuće, posle sigurno 30-40 godina! ko još peć pali u julu…a imali smo i nenajavljenog gosta i najlepše iznenađenje za nas! očaj za njega, jer je opet jedini VOlonter :) prvo malo maltera sa mnom, pa onda malo Maroka sa Bojanom (ja se ne sećam svih tih detalja, naravno!)odžak gotov, konačno se vraćamo šporetu! komšija Žika napravio nam “lernu” od metala koji tata i ja kupismo na otpadu, ostale delove pravićemo do zime… majstor nije mislio o pepelu, pa naš šporet, već od početka, poprima “budž varijante”, ali šta da im radimo… i već negde pred kraj dana, zida se drugo ždrebe… Janoš viče da ne može više, Joška ga bodri i zabavlja pesmom (ko ti je kriv što to nisi juče uradio!), Bojan im pomaže… a ja, ja sam već umorna… pa sam pobegla u moj jungle vrt… i iznenadila se koliko ima paradajza :))) eto, dakle, biće i njega ove godine, pa to je divota!a i suncokret narastao…i kupus, keleraba, pasulj se još uvek samostalno drže po ovoj vrućini… ostalo se od puzavica ne vidi, ali ne marim više…prošlo je već 8 kad smo krenuli kući, skoro 12 sati trajao je radni dan… pre pakovanja, posmatramo imanje i maštamo… o kućerku od naboja na mestu ex-štale, koji će uskoro postati realnost, pssst :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin