1-6.jun 2021. Zlatibor

mama je izrazila želju da provede par dana sa svojim ćerkama i unukom na Zlatiboru, pa ponudu nije bilo moguće odbiti.

iako je ovo mesto koje bih poslednje odabrala za odmor (jer više nije planina, nego grad), ipak smo našli ono zbog čega se ovde dolazi,

i uživali u konstantnom pešačenju :)

saznala sam i da je ovo zlatni bor, po kome je cela planina dobila ime.

a ovo je ekipa šetača…

planinska idila

i poneki drveni detalj.

kad smo prepešačili sve što se moglo, krenuli smo u obilaske – prvo do Stopića pećine,

a potom i do vodopada Gostilje.

ipak, za mene lično, najveća radost je bila poseta starom selu Sirogojno, konačno!

selo je muzej na otvorenom i prikazuje arhitekturu dinarske regije.

pedesetak objekata ovog kompleksa preneto je iz nekoliko sela iz okoline, a formiraju 2 domaćinstva, privredni deo, čobanski stan, zanatske radionice i učionicu.

ova divna inicijativa započeta je 1980.godine, prema projektu arhitekte Ranka Findrika i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. ipak, iza cele priče stajala je inicijativa i zalaganje jedne žene – Dobrile Vasiljević Smiljanić :) uz pomoć druge – etnološkinje Bose Rosić.

a na fotografijama: različiti pokrivači – drvo, kamen, trska

i paprat :)

pomoćni objekti: kokošinjac i salaš :) (kakva razlika u odnosu na vojvođanski salaš :)

pa uljanik – mesto gde stoje košnice od pletera, olepljene blatom i okrečene.

različiti načini ograđivanja.

spoljašnja hlebna peć…

a u kući dve prostorije: soba, brižljivo nameštena, sa drvenim podom, krevetima i trpezom.

i “kuća” za svakodnevni život, sa ognjištem na zemljanom podu.

razno posuđe

i odlična ugradna kuhinja :)

dodatni pribor na tavanu.

a unutra, po prvi put uživo – i zemljana peć sa lončićima :)

koja se, kao i prosta vojvođanska, loži iz “kuće”, da bi soba ostala čista.

zaista obožavam ovu jednostavnost i funkcionalnost tradicionalne arhitekture.

tu je i letnja pozornica, restoran, smeštaj, prodavnica,

kao i dvorana za razne događaje – u duhu ostalih, ali ipak nekako drugačija.

divno je da se može. i u Srbiji. i ovako lepo, svedeno, a opet ozbiljno, promišljeno i posvećeno. i da još uvek traje, jednako lepo, preko 40 godina. bravo!