osim otomanske tradicije, na razvoj arhitekture grada Đirokastre uticalo je i mnogo drugih elemenata: sam položaj na strmim padinama, dostupnost prirodnog kamena za zidove i krečnjačkog škriljca za krovove, kao i lokalna albanska tradicija – velike utvrđene “kullë”. sve ovo uticalo je na stvaranje preopoznatljivog izgleda grad, a danas u njemu postoji preko 500 ovakvih objekata.
jedna od njih, Skenduli kuća, je veličanstven primer spoja albanske i otomanske arhitekture! 
kada su komunisti došli na vlast nakon II sv.rata, kuća je konfiskovana po naređenju komunističkog lidera, Envera Hodže, koji je rođen nedaleko odavde. vlasnicima kuće je sve oduzeto. srećom, kuća nije uništena, tako da ono što se vidi je stvarni uvid u život početkom 20.veka.1993.godine komunistička vlada je vratila kuću jednom od preostalih članova Skenduli porodice koji živi u Đirokastri i od tad se Nesip Skenduli posvetio očuvanju ove masivne kuće, koja je polako propadala. kuća je nekad bila dom proširene porodice sa oko 30 ljudi.
na sreću, i grad je prepoznao vrednost Skenduli kuće kao načina da privuku turiste. 2012, 2 godine nakon planiranja i prikupljanja sredstava, AiP i CHwB su započeli radove na njenoj zaštiti. tim od 20 albanskih studenata arhitekture počeo je restauraciju spoljašnjeg krečnog maltera na kapiji glavnog ulaza, koji se delimično urušio. lokalni stručnjaci za krov preduzeli su neophodne popravke na kamenoj krovnoj ploči.
dizajn ovih kuća odslikava najbitnije životne funkcije Albanije tog vremena. dobro branjeno prebivalište je bilo neophodno, jer su neslaganja albanskih klanova često dovodila do nasilnih osveta. osim toga, bilo je i brojnih pobuna protiv vlasti u Istanbulu. takođe, veoma važno je da imaju siguran objekat, gde bi držali stoku zimi i hladnu prostoriju za čuvanje vode tokom dugih sušnih letnji meseci.
niži, kameni delovi kuće bili su i tvrđava za odbranu i servisno skladište.
tu su se nalazili bunker sa dvostrukom pločom (levo) i velika cisterna za skupljanje kišnice (desno), a između njih “frižider soba”, koja je hlađena vodom ili snegom i gde se čuvala hrana.
glavna vrata su bila dobro utvrđena bravom i ojačana gredama i sa špijunkom!
društveni prostori na gornjim nivoima odražavaju gostoljubivu prirodu stanovništva, kao i njihovu kulturnu potrebu da pokažu visok status kroz bogat enterijer. ova potreba možda čak i nadmašuje potrebu za sigurnošću. 
postoje letnje i zimske zajedničke dnevne sobe. glavna zimska soba nalazi se na prvom spratu iznad štale, kako bi dobila nešto toplote od životinja koje se nalaze ispod. status porodice merio se po broju ognjišta u kući. ovde je bilo 9, što ukazuje da je bila dobrostojeća porodica. 
interesanan detalj skoro svake od ovih soba je unutrašnji balkon, koji je od rezbarenog drveta sa metalnom rešetkom, kako bi ženski članovi mogli videti muškarce, ali ne i obrnuto! između ženskog i muškog smeštaja nalazio se veliki ormar dostupan sa obe strane. uveče bi muškarci otvorili njihovu stranu, kako bi uzeli posteljinu pre zatvaranja vrata. onda bi žene pristupile svojoj posteljini sa druge strane. a desno od njega nalazi se – toalet!
u drugom krilu prvog sprata nalazi se gostinjska soba, sa još jednim ognjištem. i prozorima, iza kojih se skriva baka porodice da vidi jesu li se gosti smestili i da im pošalje poslugu… baka se tajnim stepeništem dalje penje u svoju sobu na drugom spratu… 
odmah do njihove sobe je i kuhinja, sa kamenom sudoperom…
i potrebnom aparaturom za prženje i mlevenje kafe :)
e, onda dolazimo do zimske sobe za mladi bračni par :)
a sad se penjemo na drugi – letnji sprat. evo je soba za stari par koju smo spominjali,
a do nje i letnja kuhinja, sa ovim super ormarima i nišama u zidovima…
a tu je i letnja soba za mladi par, sa sve – saunom!!!
oduševljavaju nas radovi u drvetu, kao i ove drvene pretprostorije, u kojima se smeštaju ormari, ali i stepenice koje vode do donjeg i gornjeg sprata… mislim da je ova kuća dušu dala za žmurke :) a svaka čast i arhitektama koje su je projektovale tako da sve ima smisla i da bude savršeno povezano i logično!
zaboravila sam, ali mi se čini da je ovo glavna muška letnja soba… 
sa opet genijalno osmišljenim nišama i drvenim elementima!
a onda dolazimo i do najlepše prostorije, u kojoj su se dešavali prijemi i venčanja. vidimo deo gde su bile žene.
kao i fenomenalnu drvenu tavanicu – u prvom delu je samo jedan krug,
a drugi deo ih ima dva – predstavlja simbol sjedinjavanja dve proodice, odnosno mladog para! pa smo iskoristili priliku da se tako osetimo :)
sve je toliko lagano, prozračno i divno, sunčeva svetlost i ove boje prozora daju prostorima jednu, gotovu nestvarnu atmosferu…
i, naravno, najlepše ognjište – iscrtano narom :)
sve ove prostorije poslednjeg sprata povezane su velikim letnjim otvorenim balkonom, 
gde se nalazio i mali metalni rezervar za vodu koji je vision na suncu, kako bi dao toplu vodu!
rat, konflikti i 40 godina komunističke diktature stavili su tačku na ovu vrstu življenja, ali je mnogima (kao i nama) ovo bio “highlight of Albania.”
a moj drugi highligh je, iako ne u ovoj kući, nego nešto skromnijoj (u kojoj smo držali radionicu), divna porodica, a posebno baka, i njena objašnjenja života i običaja…
kao i hrane koja se jela :) 
eto, nadam se da ste uživali bar upola koliko mi :) ostaje nam još samo da se zajedno provozamo toliko hvaljenom albanskom južnom obalom…
