27-28.jun 2015.
u okviru projekta “Žene u zemljanoj arhitekturi” podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, prva radionica je održana u Mošorinu 27-28.juna 2015.
kako su dolazak na radionicu prijavljene učesnice oba puta odložile zbog kiše, mi smo je održali u uslovima u kojima nam je vreme to dozvolilo, jer smo se bojali da nam bake ne odustanu od silnih pomeranja…
ako niste obišli Mošorin u jednoj od naših šetnji za Noć muzeja, onda je najbolje da to uradite sa Vesnom Stanulov, etnologom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad i žiteljkom sela, koja ga poznaje bolje od svih nas zajedno: od istorije, preko svakog ambara i slatine u selu gde su se pravili ćerpiči…
zahvaljujući njoj sam i upoznala Ljubicu Dudić, 93-ogodišnju majstoricu za moleraj.
majstorica nas je primila u svom domu, u kome već decenijama sama živi… sve je minijaturno, ali toplo i uredno!i čini se kao da je u njoj vreme stalo. izvlači nam stare fotografije i započinje priču o tome od koga je učila, tehnikama koje je primenjivala, životu u Mošorinu u to vreme…pokazuje nam svoje alatke, koje su je služile i kojima je aktivno radila do pre 10 godina! a zavirile smo i u svesku, u kojoj je vodila zabeleške kad je kome i šta radila… kakvo blago!
kako je imitaciju stubova kod sebe izvela i nije baš zadovoljna, pa je zato pravila i ove gipsane tanjire, koji odvlače pažnju od “nepravilnosti”…
pričamo o “šašavim” štraftama, kako su se izvlačile i kako je za sve ovo, osim kecelje, četkica, boja, merdevina i lenjira, bila potrebna i ne mala spretnost!
nakon toga, Vesna nas upoznaje i sa svojom tetkom Milicom Popov, 80-godišnjom vitalnom ženicom, koja se, takođe, bavila krečenjem… i radom sa mustrama, kojih više nema i koja nam otkriva neke od tajni: zašto se u kreč mešalo mleko ili so, kad se i zašto radilo sa vrućim krečom i kako su se štitile ruke, kad nije bilo rukavica…
drugi deo (i drugi dan) radionice ticao se izrade blatnih maltera… uradili smo testove sa žutom zemljom…a onda prešli u akciju malterisanja prvog sloja, nakon čega ćemo koristiti rezultate testova za završnu obradu.
u želji da vidimo i demonstriramo kako se sve blatni malteri u svetu danas unapređuju i ulepšavaju da bi ostali vidljivi, primenili smo i razne testove: 
od lanenog ulja, voska, crnog sapuna, pa sve do raznih pigmenata… jedva čekamo da primenimo sve ovo na većim površinama!
neke boje i teksture su nam se posebno svidele,
a igrali smo se i sa namernim kreiranjem pukotina.
inače, ideja je da ponovimo neke od šema koje smo zatekli po dolasku u kuću, ali da im damo novi duh, druge boje i reljefe! 
i za kraj, kad nije bilo valjkova, ni mustri, a majstorice bile kreativne, i ovako nešto se moglo uraditi – izgleda potpuno moderno :)
ipak, priznajemo da smo najveći “egzibicionizam” sreli u rumuskim kućama (selo Torak), gde im nije bilo dovoljno da rade moleraje, nego su se igrali sa raznim bojama :)
ne znam kako im je uspevalo, ali svaka čast!
nadamo se da nećemo sva ova znanja poslati u zaborav, već da ćemo zajedničkim snagama unaprediti ono što su naše bake tako vešto radile :)
