1-7.jun 2015, Drača – geografski centar Srbije ;)kada me je Smilja pozvala da se pridružim radovima na kući u selu Drači, nisam mnogo oklevala – takav se poziv ne odbija :) ona je sve organizovala, išla da pogleda kuću, testirala zemlju, dogovarala dinamiku sa vlasnicom Zagom, organizovala volontere… SmiljKo, HVALA :)

a Vinko je, po prvi put, došao kolima za Srbiju, te smo se, nakon Dana zemlje, uputili u središte zemlje ;) uz malo muke oko Kragujevca i pronalaska pravog puteljka do kuće, pred nama se našla ova stara Dama od Aksentijevića :)pretpostavlja se da datira iz druge polovine 19.veka, ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kad je tačno nastala. znaju da se podigao Slavko Aksentijević, o čijem se zakopanom blagu ispredaju priče po selu, a najviše nas se dojmila ona koja kaže da je bio čovek čudne naravi – kad bi ga žena iznervirala, ostavio bi je da čeka po dva-tri sata na vrh sena, po najgorem suncu. znam da se vi, muškarci, dok ovo čitate zadovoljno smeškate i pomišljate kako ne biste imali ništa protiv da, ponekad, uradite isto ;) kao što smo se mi zadovoljno smeškale, jer je, sasvim spontano, ispalo da mu kuću opravlja 7 žena, na poziv Zage – žene Zmaja i naše domaćice :) kako je spolja izgledala prilično skromno i jednostavno, bili smo potpuno iznenađeni kako je lepa i kako ima puno prostora, sa svim potrebnim sadržajima. žao mi je što nemam više fotki da to i ilustrujem.kad smo se svi skupili (a stigli smo gotovo u isto vreme!) i predstavili, Zaga nas je ponudila prvim “laganim” ručkom, nakon koga smo se, vrlo brzo, bacili na rad – guljenje dva sloja blatnih maltera (sva sreća, pa je kreč već bio skinut sa 3 strane, što nam je ubrzalo radove.)severo-istočna fasada nije imala skelu, te smo Dan 2 započeli improvizacijom – u priči se pojavljuje komšija Mile, divni čovek Velikog srca, koji postaje naš Superheroj i rešava sve probleme i nedostatke opreme i materijala. sreća, pa svako selo ima po takvog jednog “Mileta”, da nas podseti na zajedništvo, deljenje i nesebičnost! tako smo dobili ogromne drvene jarčeve, a naše gradilište podsetilo je na afričke improvizacije, s tom privilegijom što smo mi, umesto bambusa, imali drvo ;)guljenjem smo se dobro upoznali sa kućom i njenim delovima, a obradovalo nas je i otkriće jednog zazidanog prozora ;)a kad smo sve skinuli, počeli smo da pokrivamo drvenu strukturu omiljenom mešavinom zemlja-slama, zahvaljujući kojoj nisu potrebni ni jutani džakovi, ni metalne mrežice, moj omiljeni lek za sve nedoumice :)naravno, potrebno je da zamislite čitavu sliku: nekakva grupa žena i 2 hrabra momka došla su u zaseok Aksentijević da malterišu kuću, blatom i to na crveno slovo. meštani, prvo bojažljivo, a potom sve češće dolaze u izvidnicu. jedan stari gospodin napominje da se u njoj rodio i da je lepo sredimo. nakon njega, izuzetno lepa stara dama ponavlja priču o rođenju. u iščekivanju narednog koji je tu rođen, zapitasmo se nije li ovo bilo porodilište ili je ovo jedno od onih pitanja iz Kviskoteke (ja sam osoba A i rođen sam u ovoj kući; ja sam osoba B i ja sam…)?!drugo veče idemo u obilazak, a kako većina učesnika dolazi iz raznih sela, tu se prepliću priče o običajima, verovanjima, čudnim bićima kraj izvora, đavolinama, a pominje se odlazak u lokalnu kafanu…prolazimo pored kuće u kojoj je deo ekipe spavao,ispred nekoliko kuća mi se svideo način na koji su poslagana drva!stižemo do zavičajnog muzeja u centru sela!zanimljivo je da je ovaj neobični spomenik ispred muzeja podigao graditelj našeg kućerka, kako ga meštani ne bi zaboravili!oduševljavaju nas ograde imanja,a ja stalno imam utisak da sam negde u okolini Grenobla, zbog ovih krovova koji sliče onima koje sam tamo videla. ipak, u našim se igra i košarka, što tamo nije slučaj ;)molim da uočite uniformisanost muškog dela ekipe, tek da se zna ko je glavni i na točkovima.a kada smo saznali da se Branka sprema za učiteljicu joge, svaki dan smo jogom započinjali! kad smo kod toga, red je da vam predstavim i sjajnu ekipu, s desna na levo: Ana (Bleja) od Crne Trave, arhitektica, tvorac bloga rezanci, skupljač priča o đavolinama, aktivistkinja beogradskog slenga i jedna od najboljih malter-mešalica; Miša (Misterija) od Pančeva do Novog Sada, filozof na ravnom-majstor na visinama, fotograf u borbi sa čudnim živuljkama, jedan od tvoraca Bašte iz mašte i šampion u krečenju; Anna ranoranilac od niškog kraja, najmlađa i najvrednija volonterka koju znam, umetnica i majstor s japanskom gletericom; veličanstvena domaćica Zaga od Beograda, jedan od najboljih kuvara kog znam, odmerena, sa smehom koji tera na smeh, Žena Zmaj izuzetne energije koju ne mrzi da po selu traži alat i lovi hranu za nas;  (već hvaljeni) superheroj Mile od Drače; sjajna majstorica-vajarka-Earthshipica-poznavalac biljčica Smilja od Brusnice; najvredniji volonter na svetu – Vinko od Batine, stručnjak za završne obrade blatnih maltera; Jelica od Zmajeva, multitalentovana, buduća graditeljka i specijalista za malterisane uglova; Branka od Pančeva, arhitektica, joga učitelj, najbolji nanosilac zemlja-slama sloja i blatnjava ja od Mošorina (Novog Sada i Zrenjanina), surova majstorica bez smisla za pauze :)i ekipa u akciji: Dan 3 i priprema recikliranog maltera – sve što smo ogulili smo potopili u vodu i spremamo se da opet koristimo za prvi sloj maltera.a evo i kako izgleda odmor nakon Zaginog ukusnog ručka ;)pokriveni su drveni elementi i na egzibicionističkoj fasadi,a na reprezentativnoj (ispred koje sedimo dok jedemo i divimo se sopstvenom radu ;) se taj sloj već osušio, pa dogovaramo nanošenje recikliranog!i, pred kraj dana, ovaj zid je gotov! ponosni i zadovoljni, krećemo u naredni predvečernji obilazak do manastira Drače…na putu do tamo, nailazimo na ruševine prve seoske škole u Srbiji, kasnije staračkog doma, koji je u veoma tužnom stanju…a onda stižemo u dvorište manastira, gde se gaje pčele, biljke razne, a piše da je česma potpomognuta novosadskom pomoći, zamislite!stigli smo baš kad su monahinje pevale, verovatno neku večernju molitvu, ispraviće me oni što se razumeju :)moram priznati, na mene su najveći utisak ostavili ovi predivni konaci sa ogromnim natkrivenim tremovima, stvarno impresivno!osvanuo je i Dan 4, kad smo svi umočili ruke i ostavili svoje tragove na sve četiri fasade :)taman kad smo završavali, počela je kiša…sedeli smo tako ispod nadstrešnice, umotani u ćebad, gledali oluju i uživali u kraju dana. samo, da znate da ono “kao kiša oko Kragujevca” baš ne važi, osim u slučaju ako smo mi baš bili to “oko”.Dan 5 – dok su ostali poravnavali suprotnu stranu još jednim “ručnim” slojem, Smilja, Vinko i ja smo uzeli gleterice u ruke i krenuli da nanosimo drugi i završni sloj!Vinko je ujednačio naša tri dela u jedno, kada su ostali završili, složno smo se bacili na narednu fasadu! nije išlo tako brzo kao ručno, ali smo bili prilično zadovoljni učinjenim. naravno, sve ovo izgleda mnogo lakše nego što jeste -zamislite samo količinu materijala koju je potrebno napraviti, a potom i dodati na skelu – zahvalnost svima, a posebno Miši za ovaj hrabri poduhvat!i opet se ponovilo prethodno veče – taman kad smo završili, počelo je nevreme. juče smo ispratili Branku, a stigao nam je prvo Marko, pa Bojan, a sutra nam odlazi Vinko. inače, Marko je Zagin sin, ali mu ta privilegija nije mnogo pomogla – radio je kao jedan od nas, uglavnom najgore poslove pripreme i podizanja maltera i mnogo smo mu zahvalni na tome! Bojan se, nakon prvobitnog šoka dolaska u nevreme, pa potom akcije izbacivanja buba iz spavaće sobe (koje su se vratile naredno veče, jer: ovo je više njegov dom nego naš!), bacio na fina malterisanja ;)Dan 6 – ostalo je da se urade još dve fasade,prvu smo uradili u prepodnevnim časovima, a Miša i Ana su kasnije radili na detaljima…za poslednji sloj nam je Mile isitnio slamu trimerom, ali nam je zafalilo, pa smo je dodatno prosejavali. potrošili smo, kako je planirano, oko 2 kubika zemlje.bilo je čarobno – svaki put bi neko prevezao zemlju i konstatovali bismo da ima još samo za dvoja kolica, nekim čudom bi se ta količina povećala za još dvoja… i taman tako da nam bude dovoljno :) i da pretekne, taman za još dvoja! Kojičići na delu ispred Bojote.ručali smo i zadovoljno gledali naših ruku delo…iz nekoliko perspektiva :)a pred kraj dana smo počeli i pripreme za krečenje – Smilja je napravila dršku za četku, a ja sam prosejavala pesak. pa smo krenuli sa popunjavanjem neravnina (3 kreča + 1 pesak), a kao najveći majstor pokazao se Miša.ovo je išlo brže nego što smo očekivali, tako da su, za kratko vreme, već dve fasade bile okrečene!moja omiljena je Smiljina umetnička fasada, na kojoj se vide svi potezi četkicom i koja izgleda kao neko slikarsko platno ;) divota jedna, ja bih to ostavila kao završni sloj!i, pre nego što smo okrečili i ovu fasadu, malo smo uživali u igrama svetlosti i senkena jugozapadnom zidu ;)koji je potom obeljen. bilo je već skoro 19h, pa smo se svi na brzaka spremili i krenuli u Kragujevac – svih 7 se potovarilo u Bojoticu, sa željom da čisti i oprani prošetamo gradom.poslednji dan nosorog iznad ulaznih vrata je doteran do savršenstva, zahvaljujući timu Smilja-Ana, i mogli smo da zadovoljno odahnemo i započnemo raščišćavanje i pranje alata i opreme…budući da volim da najlepše ostavim za kraj, činim to i ovoga puta: glavne aktivnosti kampa bile su rad i jelo! rad ste ispratili, red je da pogledate nešto zbog čega nam ništa nije teško padalo – Zagini vegetarijanski specijaliteti: od salata, preko pita, pasulja, boršča, do projica od heljde, pirinča sa povrćem i čega sve ne! beskrajno smo zahvalni na ovim gozbama :)bilo je pomalo tužno razići se, nakon intenzivnih nedelju dana rada i druženja, ali smo se dogovorili da nastavljamo na drugim mestima :)nadam se da će Zagin primer slediti i drugi i da će očuvati svoje stare kuće, na radost predaka i onih koji dolaze posle nas! ŽIVELI!

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin