sa Vesnom sam se upoznala putem mejla – ona je doktorant na beogradskoj arhitekturi i bavi se ispitivanjem energetskih performansi tradicionalne vojvođanske kuće! već duuugo pokušavamo da se organizujemo i napravimo merenja u Mošorinu, ali, kako Vesna živi u Ljubljani, a potrebno je i da vreme bude zdravo hladno, nikako nismo mogle da se uklopimo!
sve dok dogovor nije pao na 10.februar! Bojan baš nije bio oduševljen, kao ni moja mama, što ću provesti u Mošorinu 4 dana, ali sam ja mislila da neće biti problema… da će jedan radijatorčić sve to brzo da ugreje, da neće biti potrebno ni da ložim! kako sam bila naivna!
svejedno, u utorak sam poranila iz Zrenjanina za Novi Sad, pokupila grejalicu, pa za Mošorin – taman da zagrejem i očistim nered od jeseni! a tamo, zimska idila! nije bilo ni mnogo hladno, pa sam se razmahala… međutim, kad sam videla da nema vajde od ove male grejalice, odlučila sam da založim… što baš i nije moj posao, ali sam uspela. ipak, tek posle nekih 3 sata osetila se razlika, a Vesna i tata su stigli…nažalost, kuća se nije dovoljno zagrejala da bismo merili sve što je Vesna planirala… šteta, jer po njenim rečima, imali smo sve uslove – dobru orjentaciju, debljinu zida, sve. 
sa sjajnom opremom koju je donela, osećala sam se kao u zemljanoj Nasi ;) 
dok smo nas dve pričale o vojvođanskim kućama, detaljima, sastavu zemlje, Duša i njen tata su postavili sve za merenje…
da ne bude, ipak, da su za džabe došli, izmerili su trenutnu temperaturu zidova,
a Vesna je izmerila vlagu – veoma zanimljivo! a volela bih da uradimo merenja vlage i kad bude toplo, da vidimo ima li razlike u rezultatima!
otišli su kad je pao mrak, taman kad se vatra rasplamsala, pećka dobro ugrejala, da mi je bilo žao da se vratim za Novi Sad… 
jedva čekam proleće i radove… a nadam se i saradnji sa Vesnom, sjajna je :)
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
