petak 19.12. / subota 20.12.
u petak sam, konačno, posle 10 dana, otišla za Mošorin, a u subotu smo išli drugim poslom Bojan i ja…mislim tako, dok prebacujem i slažem cigle skoro pet sati bez prestanka, kako je bilo kakva fizička aktivnost – lek za sve! izbacite ono što se skupljalo dok ste sedeli ispred kompjutera, nervirali se oko ovog ili onog, padali u depresiju zbog nedostatka materijalnih sredstava ili ko zna zbog čega već… nema toga što par sati teškog fizičkog rada ne izbaci iz vas i umanji mu značaj do nebitnosti ;)
kad sam završila preslagivanje, taman sam imala toliko vremena da odem u baštu i bacim još koju balu slame…
da se vratim na prethodnu misao – ako vam se ne rade teški fizički poslovi, provedite onda bar jedan dan nedeljno petljajući u bašti… jednako je delotvorno i oslobađajuće ;)
u subotu nam se nije dalo da ostanemo u Zrenjaninu po tako divnom danu, a i Bojan je želeo da, konačno, započne sađenje živog zida od tuja ka komšijama… pa smo svratili u rasadnik na putu ZR-NS, u blizini Žablja.
dočekao nas je divni 80-godišnji deka, seckajući gingo bilobu i pakujući je za čaj. prvo nam je pokazao skoro 100 godina staru kuću u kojoj živi, secesijski nameštaj koji čuva i ispričao kako, svakih par godina, ima novu opsesiju: prvo su to bili četinari, pa potom bonsai, a danas – ginko!
da bismo, potom, krenuli u odabir 5 tuja, koje je, veštim potezima, izvadio iz zemlje kao da je to najjednostavniji posao u njegovim godinama! 
kad smo završili utovar, naš dragi domaćin nas je poveo u obilazak malog bonsai plastenika, ginko plantaže, jela iz Slovenije, ispričao priču o brezama, kalemljenju… stvarno nam je bilo teško reći “do viđenja” ;)
na poklon smo dobili ruzmarin, mali piramidalni hrast i jednu tisu, kojima moramo naći neke lepe kutke u dvorištu ;) kad smo, konačno, stigli, a pre sađenja, Bojan je morao da se obračuna sa korenjem i panjevima kiselog drveta, koje se baš jako raširilo…
a potom je, sa neverovatnom (meni tako nepoznatom ;) preciznošču odmerio rastojanja i svakoj tuji našao mesto uz ogradu – ovo je početak zelene ograde koju želi da napravi, kako bi sakrio pogled na komšijske plastenike!
za to vreme, ja sam iskrčila deo ispred, koji me već mesecima nervira, a nikako da stignem da ga se rešim ;) biće materijala za visoke leje, a taj deo dvorišta sad se skoro i ne prepoznaje! 
koliko god da je dan bio divan, čim je zašlo sunce – postalo je hladno, pa smo se spakovali i srećni i umorni krenuli za Zrenjanin ;) 
eto, ako kuća ne raste (onako kako bih ja volela), bar raste Drveće :) živeli!
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
Sjajno Dragana,
Vratili ste me u moje predivno detinjstvo provedeno kod bake u Nadalju
drago nam je, pozdrav za Vas i Nadalj!