uz arive – mart 2013.
razlog putovanja je, opet, Leonardo sastanak. više informacija potražite ovde. a sad sam želela da malo proširim priču sa dodatnim fotografijama (pošto mi je profesor Alexandre Douline, dok smo bili u Tuluzu, rekao da je siguran da sve fotografišem radi fotografisanja i da ih sigurno više ni ne pogledam- nije tako ;)
Tuluz je grad na jugu Francuske, četvrti po veličini. nalazi se na reci Garona, a kanali Midi i Garona ga povezuju sa Atlantikom i Sredozemnim morem. danas je centar oksitanske kulture u Francuskoj.
Tuluz zovu “ružičasti grad”, zbog toga što je najvećim delom izgrađen od opeke specifičnih dimenzija 42 x 28 x 5 cm (“brique foraine”). 
galski grad pod imenom Tolosa nastao je 8 km južno od današnjeg grada.
bio je glavni grad Vizigotskog kraljevstva u 5.veku i glavni grad provincije Langedok u kasnom srednjem i ranom modernom dobu, što ga čini nezvaničnim glavnim gradom kulturnog regiona Oksitanije.
od 1980, Tuluz se razvio u jedan od najvažnijih svetskih centara avioindustrije. pre toga, još 1919.počeli su poštanski letovi za Afriku i Ameriku, a jedan od pilota u Tuluzu bio je i Antoan de Sent-Egziperi. 
ovde je izgrađen avion Karavela, motori za Konkord, a ovde se nalazi i jedna od dve centralne firme Airbus. osim avioindustrije i biotehnologije, u gradu postoje i mašinska, tekstilna i industrija čelika.
ovde se nalazi jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi (osnovan 1229), a Tuluz je i treći univerzitetski grad Francuske.
do 1450, bio je to siromašan grad sa brojnim napuštenim zgradama,a jedini most preko Garone bio je slabo održavan. tokom sledećeg veka, grad doživljava procvat otvarajući se ka međunarodnoj trgovini.
grad svoje bogatstvo i prosperitet, u najvećoj meri, duguje biljci “pastel”, koja se koristila za bojenje tkanine. ovu dvogodišnju zeljastu biljku, poreklom iz centralne i jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, koristili su Grci i Rimljani još u antičko doba, kao lek i za bojenje. 
mnogo je uzgajana tokom srednjeg veka i renesanse u Evropi za proizvodnju plave boje, koja se dobija iz lišća, pre nego što ju je s prestola zbacio indigo, pa potom sintetičke boje. trougao između Tuluza, Albija i Karkasona prosperiraće zahvaljujući trgovini “plavim”, najluksuznijim proizvodom u 16.veku. 
raspričah se ja, a u Tuluzu već pao mrak… taman za jednu večernju šetnju po centru – samo se dobro obucite, tamo je mart hladniji nego naš decembar! evo nas na Trgu Kapitol, na kome se nalaze impozante i čarobne gradska kuća, pozorište i donžon Kapitol. 
a ova arkada na samom trgu vodi nas kroz istoriju Tuluza i sve njegove znamenite ličnosti…
stižemo do bazilike Saint-Sernin, najveće romaničke crkve u Evropi iz 11.veka, koja je delimično resaurirana od strane poznatog francuskog arhitekte Viollet-le-Duc. od 1998, nalazi se na listi UNESCO-ve baštine, zbog važnosti za hodočasnički put Santiago de Compostela. smatra se da se u njoj nalaze najlepše orgulje u Francuskoj. 
put nas navodi pored još jedne od mnogobrojnih tuluskih crkava – katedrale St-Etienne, koja se gradila od 13. do 17.veka i predstavlja mešavinu arhitektoskih stilova, što je rezultiralo neobičnim dizajnom i oblicima ove crkve.
imali smo priliku i da zavirimo u palatu d’Assézat, jednu od najprivlačnijih starih zdanja u centru Tuluza. pretpostavlja se da ju je projektovao lokalni arhitekta Nicolas Bachelier za Pierre d’Assézat. gradnja je započeta 1555. i nije završena 1581, kada vlasnik umire. ovo je izvanredan primer renesansne palate južne Francuske, sa razvijenom dekoracijom dvorišta, pod uticajem italijanskog manirizma i klasicizma. danas pripada gradu i obnovljena je 1980.
planiranje izgradnje novog mosta (Pont Neuf) počelo je 1542, okupljanjem majstora zidara i tesara. gradnja temelja započeta je 1544, a prvi luk sagrađen je 1614. most je, konačno, završen 1632, a otvoren tek 1659! interesantno je da most nije simetričan, najduži luk je treći sa desne obale. 
Jakobinski manastir (levo) i crkva su izgrađeni u 13.veku, da bi se borili protiv jeresi. veoma je interesanta zbog očuvanosti tipičnih slika, kao i zbog grobnog mesta Sv.Tome Akvinskog. veoma neobičan i visok stub “palmino drvo”, koji nosi tavanicu, dokaz je nekadašnjeg evropskog majstorstva u tehnikama gradnje. desno se nalazi tipični “clochet”, deo zida u kome se nalaze zvona. 
sasvim slučajno, na našem svakodnevnom pešačenju od hotela da mesta za sastanke, prošli smo i pored zanimljivog zdanja, za koji sam kasnije otkrila da je muzej Georges-Labit, koji je dobio ime po velikom putniku, etnologu i kolekcionaru. smešten je u predivnoj neo-mavarskoj vili iz 1893, koju je projektovao lokalni arhitekta Jules Calbairac. ova vila sa kuhinjama, trpezarijom, bilijar salom, projektovana je i za smeštaj eksponata vlasnika, koje je sakupio tokom svojih putovanja -umetnička dela Pakistana, Avganistana, Vietnama, Tailanda, Laosa, Jave, Nepala, Tibeta, Kine i Japana, kao i retke koptske predmete iz Egipta. kolekcije su posle dopunjene, a ovo je jedan od najstarijih azijskih muzeja u Francuskoj. 
naravno, ne bih smela da napustim grad, a da nisam otišla da pogledam i dokumentujem jedinu sinagogu ;)
vratimo se, na trenutak, još jednoj od znamenitosti sa UNESCO-ve baštine od 1996: kanal du Midi (CanalduMidi), koga je projektovao Riquet . 
naziva se još i kanal dva mora (Canal des Deux Mers), dug je 360 km i povezuje reku Garonu sa Étang de Thau na Mediteranu.
najzanimljivije zgrade otkrili smo u samom centru grada
pogađate: bondruk i ružičasta cigla! 
potpuno predivno i nestvarno :)
i, ne samo to, usput smo naleteli i na par veoma lepih secesija :)
obaj izlog me toliko oduševio u večernjoj šetnji gradom, da sam morala da se vratim da ga slikam preko dana!
naravno, majstori igre ružičaste cigle, nisu li?!
a ne odustaju ni od nje i u modernoj gradnji, 
što je veoma interesantna i lepa kombinacija!
iako sam već pisala o sastancima, da napomenem i ovde da su se dešavali (u još jednoj ružičastoj zgradi, koju su napravili sami učenici i profesori!) “Compagnons du devoir”, koji predstavljaju neku vrstu bratstva koja obučava mlade ljude za najrazličitije zanate, između ostalog i zidarske. 
slike sa sastanaka ste već gledali, ovo sam htela da pokažem. nije iz regiona, nego je fotografija jedne knjige – tek toliko da opovrgnu teoriju kojoj smo učeni o smicanju cigala prilikom zidanja – primer da je svaka fuga jedna ispod druge, kao i da farma odoleva vremenu… a pritom je i prelepa! i od zemlje je!
neću se zadržavati na poslu, prelazim odmah na najlepši deo – hranu! jasno je zašto su se bunili u Engleskoj, ovde se jede ukusno, mnogo i satima… prejedete se još od predjela, ali je kasno za kajanje… vegetarijanski izbor – neponovljivo ukusan, mmmm! 
a ovo je bio poseban doživljaj (žao mi je što je prostor bio mnogo mračan), a i glupo bi bilo da sam slikala baš svako jelo (dok 20 gladnih čeka oko mene!) – neka vrsta švedskog stola u kome hranu razmeste po čitavom lokalu, a vi se šetate i birate… 
zanimljivi ukusi, neverovatne salate, a tek slatkiši… neopisivo, jednostavno – mora da se proba :) 
poslednji dan, posle napornih sastanaka koji traju i tokom onih divnih večera, uvek nas raduje stručna poseta, odnosno – mala ekskurzija :) prvo smo posetili skoro napuštenu farmu, nedaleko od grada:
farma zvana Sat (“ferme d’Horloge) nekada je služila za uzgoj pšenice i drugih kultura, a danas, nažalost, zjapi prazna…
ovo enormno zdanje građeno je kombinacijom pečene i nepečene cigle, istih specijalnih dimenzija. 
čak i ovako oronulo, svedoči o izuzetnosti majstora i bogatstvu porodice. 
drugi obilazak bio je namenjen jednoj od retkih preostalih ciglana u regionu, koja preživljava samo zahvaljujući radovima u konzervaciji. 
kroz čitavu priču i proces provela nas je lepa vlasnica ciglane:
zemlju nabavljaju u blizini, potom je usitnjavaju i različitim mašinama prave najrazličitije oblike.
od crepova do tankih šupljih blokova…
a u delu fabrike se čak rade i ručno, sa modlama, 
imali smo priliku da prisustvujemo čitavom jednom procesu i bilo ja baš zabavno (za nas, verujem da su se majstori smrzli!)
povratak u realnost, pa u Tuluz, pa ranom zorom kući…
znam da mislite da je ovo predivno – i jeste! ali, veoma je i naporno i intenzivno, i, nekako, uvek jedva čekam da se vratim kući ;) vidimo se u regionu!
