iz arhive: februar 2013
obećala sam sebi da ću ove zime napisati sve zaostale priče o putovanjima u poslednje dve godine… na sreću po mene, na žalost po priče, bilo ih je toliko, da sam neke potpuno smetnula sa uma! vraćam se sad u februar 2013. i odlazak u Englesku – razlog putovanja bio je PIRATE projekat – detalje potražite ovde.
nekad je sreća što jeftini letovi nisu tako česti iz i za Beograd, te smo imali nedelju dana u Engleskoj :) u pauzama između sastanaka posetili smo batu Saleta u Swindonu, a on nas je vodio po nekim lepim mestima…
na putu od Lutona do Swindona nabasali smo na par lepotica…
i divne kamene detalje :) 
zanimljive ispupčene i uvučene prozore,
kao i sunce koje je sijalo, bez obzira na vetar :)
dospeli smo i do nekog zamčića usput, kome se čak ne sećam ni imena – sramota!
a onda stižemo u mali mirni Swindon i u super stan :)
ugošćeni smo divnom hranom, tako da nam se nije baš ni išlo dalje :)
potpuno smo se prepustili Saletovim sposobnostima turističkog vodiča, te smo prvi dan obradovani posetom, ni manje ni više, nego – Oksfordu :)
Oksford je najstariji univerzitetski grad u Engleskoj, nalazi se 80 km zapadno od Londona,kroz njega protiču Temza (u gradu poznata kao “The Isis”) i Cherwell; a istraživanje grada započinjemo od botaničke bašte, lepe i zimi.
gradom dominiraju srednjevekovne crkve i fakulteti u gotskom stilu;a osim što je univerzitetski, postao je i važan industrijski grad. 
zovu ga i “gradom usnulih tornjeva”, upravo zbog arhitekture univerzitetskih zgrada. 
univerzitet je osnovan u 12. veku, nema sopstveni ‘kampus’ i ne postoji centralna univerzitetska zgrada, 
sastoji od oko 30 koledža i pridružnih zgrada i nekoliko izuzetno dobro opremljenih muzeja. 
Bodleian biblioteka je glavna istraživačka biblioteka u Oksfordu, istovremeno jedna od najstarijih u Evropi i Velikoj Britaniji i može da se meri samo sa London’s British Library. otvorena je 1602. godine, a prve knjige bile su kolekcija Thomasa Bodleya.
Hertfordov most, poznatiji kao Most Uzdaha (Bridge of Sighs) povezuje dva dela koledža i prepoznatljiv je simbol grada. često ga smatraju replikom čuvenog Mosta uzdaha u Veneciji, mada više liči na Rialto most u istom gradu. po izmišljenoj legendi, prema istraživanju od pre mnogo decenija o zdravlju učenika, pokazalo je da su oni u Hertfordu bili najteži, tako da je koledž zatvorio most i naterao ih da idu stepenicama, kako bi dodatno vežbali! najveći deo arhitekture samog mosta projektovao je Sir Thomas Jackson, završen je 1914, uprkos protivljenju od strane Novog koledža.
put nas je dalje vodio pored još jedne od zamkolikih zgrada univerziteta,
kao i čuvenih crvenih engleskih telefonskih govornica…
predivne zgrade od opeke koja zauzima čitav jedan blok,
do nekih lepih malih detalja koje smo zapazili usput.
najzanimljivije za mene, naravno, bilo je otkriće ove bondruk zgrade, sve u nadi da joj je zemlja ispuna :)
na trenutak se vraćamo poslu i odlazimo do Dartington Hall-a (koji se nalazi blizu Totnesa u Devonu) na Leonardo sastanak… to je, ustvari, dobrotvorna organizacija specijalizovana za umetnost, socijalnu pravdu i održivost i prostire se na skoro 5km2. srednjovekovna hala sagrađena je 1388-1400 za John Holand-a, grofa od Huntingdon-a, polubrata Ričarda II. nakon što je John ubijen, imanje je bilo u kraljevskom vlasništvu, sve dok ga 1559. nije preuzeo Ser Arthur Champernowne, podadmiral Elizabete I. njegova porodica ovde je živela 366 godina. 
mesto je bilo skoro napušteno kad su ga 1925. kupili Leonard i Dorothy Elmhirst, koji su angažovali arhitektu William Weir-a da renovira zgrade i obnovi krov velike hale. inspirisani dugom saradnjom sa Rabindranath Tagore-om, koji je pokuašavao da uvede progresivno obrazovanje i ruralnu rekonstrukciju u plemensku zajednicu, oni su postavili sličan cilj za uništenu poljoprivrednu ekonomiju u ruralnoj Engleskoj. 1935 je osnovana fondacija da vodi imanje, koje se sastoji od nekoliko škola, koledža, dobrotvornih i komercijalnih organizacija.
mesto je stvarno predivno, nestvarno, potpuno tiho i izolovano… 
a hrana je, bez obzira što su nas svi upozoravali da se u Engleskoj loše jede, bila izvanredna, i za nas vegetarijance – čak sam i vege-kobasice jela jednom za doručak :) jedino su se Francuzi žalili na male porcije i što moraju da jedu bez hleba, hehe. 
kad su se sastanci završili, mi smo se opet vratili do Swindona, a odatle je naša sledeća destinacija bio grad – Bath, 20 km od Bristola. grad je dobio latinski naziv Aquae Sulis, kada su Rimljani izradili kupatila i hram u dolini reke Avon, mada usmeno predanje kaže da su ovi topli izvori bili poznati i mnogo ranije. 
postao je poznat banjski grad za vreme džordžijanske ere, a deo svestke baštine 1987. 
gradska pozorišta, muzeji i drugi kulturni i sportski prostori pomogli su da postane glavni centar turizma sa preko milion posetilaca koji ostanu i 3.8 miliona dnevnih posetilaca godišnje. 
većina zgrada u Bath-u napravljena je od lokalnog, zlaćanog kamena i mnoge datiraju iz 18. i 19.veka. dominanatan stil arhitekture u centralnom delu grada je džordžijanski, koji je evoluirao od paladijanskog- popularanog u ranom 18.veku. mnogi istaknuti arhitekti bili su zaposleni na razvoju grada.
u eri pre pojave luksuznih hotela, ove veoma elegantne rezidencije su bile najčešće namenski izgrađene sobe za izdavanje; gde bi posetioci mogli da iznajme sobu, sprat ili čitavu kuću tokom posete. zidari ” Reeves of Bath” bili su poznati u gradu 1770-1860.
najspektakularnija od svih terasa je kraljevski Crescent, izgrađen 1767-1774, koga je projektovao mlađi John Wood. ali, nije sve onako kako se čini na prvi pogled – iako je Wood projektovao sjajne zakrivljene fasade oko 30 kuća sa jonskim stubovima na rustičnim postoljima, došlo je do proširenja njegove ideje. svaki je kupac kupio određenu dužinu fasade i onda zaposlio ličnog arhitektu da osmisli kuću na osnovu sopstvenih želja. ovaj sistem planiranja grada nije uspeo na samim krajevima – dok je prednji deo potpuno uniforman i simetričan, zadnji deo je mešavina različitih visina krovova i otvora. ova arhitektura “prednjica kraljice Ane i zadnjica Mary-Anne” ponavlja se često u Bath-u.
Bath Abbey je normanska crkva sagrađena na već postojećim temeljima, iako današnja zgrada datira iz ranog 16.veka. objekat je osvetljen sa 52 prozora.
na trgu ispred kapele stalno se dešavaju neki zanimljivi performansi, čini se…
a posebno su zanimljivi i drveni izlozi, koje slikam zbog Bojana ;)
za kraj smo, dobro promrzli i umorni id šetnje,
završili u nekom super simpatičnom kafeu, gde smo uživali u kafi, hrani i druženju…
i da, čime sam se, uglavnom, bavila :)
