grad Ohrid je smešten na severoistočnoj obali Ohridskog jezera, u dnu Ohridskog polja, na usamljenoj hridi, odakle mu i potiče slovenski naziv! od 1980. Ohrid i jezero su na listi UNESCO-ve svetske baštine.
prvi susret sa Ohridskim jezerom imali smo u Strumi, neplanski… trebalo je da još jedan dan ostanemo na moru u Albaniji, ali je tako ispalo.
od Strume nastavismo i do Ohrida, gde smo zamislili želju, ubacili dinar… a posle sreli malog ronioca kome ove želje donose stvarnu sreću – u vreću ;)))
smestismo se u neki stan, veoma povoljno: spolja moderni jadac, iznutra fino i pristojno, čak i papuče za dame poput mene imaju :)
a posle na večeru, da probamo tu hvaljenu makedonsku kuhinju… momci zamišljeni, a ja…
supica od vrganja, divni ‘lebac, salata i povrće, mmm… pohvale – opravdane :)
pre upoznavanja sa Ohridom, skoknuli smo do Nauma, udaljenog 29 km od Ohrida, neposredno uz albansku granicu, na visokoj steni iznad jezera… kakva lepota i idila!
manastir je osnovan 895, crkva je podignuta 900 – tokom vremena doživeli su brojne transformacije…
manastir više nije u funciji, danas su tu smešteni hotel i ugostiteljski kompleks.
današnji izgled crkve potiče iz 16.veka, sa brojnim izmenama iz kasnijih vekova i restauracijom iz 20. veka. samo se ona koristi kao verski objekat.
još jedan pogled na ohridsko more, pa se vraćamo u sam grad Ohrid…
iako bez mnogo detalja, svideo mi se O-hrid :)
sve je jednostavno: crno-belo. Bojana je oduševilo to što čak i moderna arhitektura imitira staru i ne “odskače” mnogo od nje…
tipična balkanska arhitektura, sa doksatima…
prema Bojanovom kazivanju, ovo je najstarija kuća u gradu – slatka je, zar ne?
kuća Robevih – savršeno jednostavno :)
i da se stope u crno-beli svet: bela maca i crni mačor, hehe :)
posebno su me oduševili slogovi opeke na crkvi Svete Sofije…
stvarno su majstori bez premca (a ne kao ja :) 
sat kula, toranj jedne od mnogobrojnih crkava i minaret džamije uzdizali su se u naredno (i poslednje) kišno jutro…
još jedan zvonik crkve bogorodice Perivlepta, a iza njega Samuilova tvrđava…
tek retki detalji… 
i neizostavne crvene paprike na svakoj terasi se suše…
jedan drugi crveni i najuže šarene stepenice…
i možda najzanimljiviji detalji grada :)
a naletesmo i na arheološko nalazište i vrednu ekipu arheologa:
u pauzi, uz cvet, sa cvetom, nastavismo dalje…
najveće oduševljenje je što je pola Ohrida građeno zemljom (možda i više, ali se ne vidi!)
ne samo što su dimnjaci zidani ćerpičem, nego je ćerpič čak i u delu iznad krova!
a osim njega, opet čatma…
kako je ovo seizmički aktivno područje, na svakih nekoliko redova ćerpiča dolazi po jedan vertikalni drveni serklaž… nisu li genijalni ovi naši preci? isti materijali, različiti uslovi, pa se i tehnike tome prilagođavaju… respect :)
kako drugačije da vas pozdravim, nego da vam mahnem još kojim ćerpičem…
i nađemo se u Gjirokastri :)
