5.avgust 2014.
na putu ka Irigu, pre radionice kod Vuka i Marine, svratili smo do vikendice pred Rakovcem, gde baka i deda provode leto i jesen…
moj deda-trgovac bio je glavni projektant, investitor i izvođač ovih radova… haha, izgleda pomalo poznato, s tim što je unuka unapredila koncept poljskog tuša i toaleta ;)
divlje i gotovo rajski, ušuškani u fruškogorsu idilu, provode njih dvoje najveći deo godine,
sve su prilagodili godinama i svojim mogućnostima i skoro postigli samodovoljnost!
iako je zemlja glinovita i ne baš plodna, baka je uspela da, dugogodišnjim radom, od nje napravi pravu baštu… eto – koreni su čudo :)
a ovo su sestrina i moja jelka, koje smo dobile za prve nove godine… lepo je znati da, kao Indijanci, imamo svoje jele ;) 
uz kafu i domaću gibanicu, oprostismo se i nastavismo put ka blatnim malterima, sa kojih fotografija nemam – a bilo je veoma zabavno :)
