iiti: od igle do lokomotive… odnosno: od kuća do aviona…
za vikend smo planirali da radimo u Mošorinu… ali, nije ispalo tako. ipak, otišli smo da obiđemo kuću i pokažemo Bojanovom bratu i snajki naše pećke, pa smo pili kafu i uživali u neradu (što se retko dešava), a onda smo krenuli nazad preko Titela… Đorđe je želeo da vidi kuću Mileve Marić Ajnštajn, pa smo se raspitali… iako nismo dobili mnogo informacija, drago nam je da je lepo održavana:
a od istog izvora ispade da se kuća Dušana Popova (inspiracija za agenta 007) preko puta Milevine – mi smo odlučili da verujemo da je ova levo, bez prozora, prava špijunska ;)
put nas nanese i kroz Perlez, gde nam je Bojan sa ponom predstavio delo njega i njegovih kolega – obnovljenu fasadu parohijskog doma! bravo za Zrenjaninski zavod ;)
onda, sasvim spontano, svratismo i do aerodroma u Ečki, o kom slušam već godinama… i tako, potpuno neočekivano, nađosmo se u sumrak u jednoj fantastičnoj sanegziperijevskoj priči, samo sam čekala da se još pojave Mali Princ i Ovca iza jednog od aviona…
setih se onog malog remorkera i njegovih boja, među ovim lepim malim šarenim stvarčicama. od direktora-vodiča saznali smo da je aerodrom napravila nemačka vojska 1942, da ima jednu od najboljih lokacija u regionu, da je u to vreme bio ubedljivo najveći aerodom i da je drenaža koju su napravili i dan-danas izuzetno efikasna, da se sva ova silna kiša uopšte ne zadržava…e, da smo samo čuvali ovo što imamo, gde bi nam bio kraj! ipak, ova priča i trud ove ekipe i danas je za svaku pohvalu!
nakon svega ovoga, vratih se u Novi Sad da spremamo takmičenje za Dansku… sa Tanjom iz Kreativnog klastera imali smo sastanak u bastionu na tvrđavi, sa zanimljivom ekipom… slušam ih, divim im se i ništa ih ne razumem…
da bismo juče završili kod Veljka Milkovića, našeg čuvenog pronalazača i tvorca samogrejne kuće. stvarno sam uživala u razgovoru, a nadam se da je to samo početak nekih lepih ideja i saradnje! 
a sad opet nazad na prototip, koji mi ne da mira ovih dana – samo da krene gradnja :)
