detalje nedavno održanog overall 2 sastanka PIRATE projekta možete pročitati na kucacuvarkuca.com, a ovde bih dodala nekoliko neformalnih detalja… prvo, bilo je potpuno ludo vratiti se u kraj koji sam posetila pre tačno 5 godina i voziti se istim autobusom od Madrida do Palensije, naročito kad vam se isključi telefon, pa u busu, moleći ljude oko vas da pošalju poruku kolegama, shvatite da ste propričali španski ;)
svi su mi zavideli na provodu u Španiji, a ja sam provela 2 čitava dana u prevozu ZR-NS-Budimpešta-Madrid-Palensija i 3 dana na sastancima od 9 do 20h, nakon čega bismo se, uz večeru, opet latili posla… ipak, 40 zaljubljenika u zemlju, među njima bliski prijatelji, bar 4 jezika istovremeno i, naravno, poslednji dan u obilasku, učinili su da zaboravim koliko posla je bilo i koliko nas tek čeka…
pre nego što krenem na zemlju, samo da ne zaboravim – iako nije bilo lako biti vegetarijanac u Palensiji, ipak… gazpacho i tortille na kafe pauzi:
asparagus kao najveći hit vegetarijanstva u gradu…
i zaslađivanje na kraju…
e, sad možemo dalje. od Palensije gotovo da ništa nismo videli (iako je prelepi mali grad, a tamo se nalazi i najveći Isus posle onog u Riju – doduše, ovom su otpale podignute ruke, pa se zadovoljio jednostavnijom pozom ;), sreća pa sam tuda prošla već jednom…
zato odmah prelazim na poslednji dan i prvo što smo obišli – restauratorski radovi na zidu od naboja, koji je nekad opasivao manastirski kompleks…
nakon čega odlazimo u selo Amayuelos de Arriba, u obilazak male “fabrike” ćerpiča Adoberadelnorte, koju vodi sjajni Jon sa svojih par prijatelja. Osim ćerpiča, proizvode i CSEB (blokove od stabilizovane zemlje):
zanimljivost lokalne konstruktivne kulture je da prizemlje rade nabojem, a sprat zidaju od ćerpiča – veoma inteligentno!
najsmešnije od svega – kada sam, pre 5 godina, obišla Španiju u potrazi za zemljanom arhitekturom, ovaj deo zemlje najviše je na mene ostavio utisak – tek mnogo kasnije shvatila sam zbog čega: jer neverovatno podseća na Vojvodinu ;)
na izlasku iz sela, par detalja – duhovite ručno rađene pločice i sjajni ukrasni elementi od opeke:
e sad, najzanimljiviji deo – odlazak u Amayuelas de Abajo,
u posetu golubarnicima i još nekim zanimljivostima!
prvi je bio kvadratnog oblika, pripadao je veoma bogatoj porodici, ali je potpuno propao… 
Jon i ekipa su ga obnovili (učenji se tu zaboravljenom naboju!), 
sa željom da u njemu čuvaju semena autohtonih biljaka, ali ga je vlasnik tražio nazad… 
zanimljiv detalj je da se krov spušta ka unutrašnjem centralnom dvorištu radi skupljanja kišnice, kako golubovi ne bi imali potrebu da lete dalje…
inače, ne znam koliko ste upućeni, ali osim što su Španci voleli golubije meso, golubarnici su imali još jednu funkciju – golubiji izmet služio je za izradu baruta i osvajanje Amerike :( na brzaka do drugog palomaresa, 
koji je u procesu obnove,
izmenili su ga i ovde nameravaju da presele semenke, ali i da ga koriste u edukativne i kulturne svrhe:
inače, radove finansiraju sami, a volonteri su dobrodošli! pa, eto vam ideje za sledeće leto!
naš sjajni vodič imao je želju da nam pokaže još nešto po čemu je ovaj kraj bio specifičan – vinski podrumi!
nažalost, vinograda danas nema u okolini, ali poneki još donose vino i čuvaju ga u ovim podrumima koji stvarno izgledaju prastaro,
kao naše lagumice!
za kraj, posetili smo projekat CIFAES – URPF, eko-komunu:
sagrađenu od zemlje, u kojoj žive ljudi u zasebnim kućicama, sa zajedničkom kućom za obedovanje (u kojoj svaki dan kuva druga osoba),
a osim hipokausta (podnog grejanja), imaju i zanimljive “frižidere” na severnoj strani :) nužda me naterala da uđem u jednu od njih – budući da je privatna, neću iznositi fotografije, ali mogu vam reći – bombonica :) uz domaće proizvode i vino većina nas se oprostila i krenula put Madrida… 
neki su se odmarali, a neki su sa profesorom pisali rečnik profesija vezanih za zemljanu arhitekturu… i posle kažu ja na odmoru ;)
za kraj, samo da vam pokažem kako su napravili privremenu ogradu od kružnih bala slame – ni manjeg sela, ni veće kreativnosti – živeli!
