pre toga, u četvrtak sam došla u Mo kako bismo snimili dokumentarac o meni ;) sjajna Gordana Momčilović i snimatelj Zoran došli su iz St.Pazove, po neverovatnom pljusku, da im ispričam kako je teško i kako se mučim da napravim nešto od ove kuće… ja sam se trudila, ali nisam uspevala da prenesem “težinu sitacije” – Goca mi je rekla da uopšte nisu zbog toga došli ;) ali, šta da radim kad je minus faza trajala previše kratko ;) šalu na stranu, bilo je baš zabavno, a Goca kaže da je čitava atmosfera bila – latinoamerička ;)
vratih se polusmrznuta kući i započeh pisanje još tri preostala konkursa… u petak smo imali i jedan sastanak, pa se u subotu vratismo u Mo ;) kao u stara dobra vremena, opet smo radili na toaletu ;) posle one majske kiše, deo maltera na severnoj strani je otpao, pa ga je trebalo vratiti…
e, a tek što smo imali simpatičnu ekipicu – od Lihtenštajna, preko Holandije, do beogradske televizije ;)
dobro smo se ispričali, razmenili znanja i ideje… a onda smo se bacili na posao :) i bilo je taaako lepo opet oblatnjaviti ruke :) 
e, kako prošle godine nisam imala plevu, tek sad radimo završni sloj… a bilo bi lepo da, konačno, završimo i okrečimo naš “vijetnamski čučavac”…
a imali smo i jednog neobičnog starog momka u gostima – Arčija, Natalijinog psa…
pred kraj dana, trebalo je još posaditi kelerabu i patlidžan koji mi je baka poslala… moja bašta sada izgleda kao potpuna džungla i ja sam predala borbu korovu – neka raste ;) samo vam mogu reći: tamo gde nije bilo korova, zlatice su mi jele krompir, a u džungli ga nisu uspele naći ;) a i jedna mudra Višnja je podelila sa mnom novi trend kod Japanaca: posade biljke i dođu sledeći put tek da ih oberu ;) sviđa mi se koncept – usvojen :) a vi da se ne šokirate kad dođete ;)
dok sam ja u mraku sadila, Bojan nas je spakovao… možete zamisliti moj šok kad sam u Zrenjaninu shvatila da mi je laptop ostao u Mo,a samo zbog koga smo se vratili kući (da završim konkurse!) sreća u dobrog muža, pa smo se uputili nazad u nedelju u podne, u društvu slatke male Lole. kako su nas komarci napadali, nismo dugo ostali – samo da ja oberem šta nisam stigla… vratismo se u Zrenjanin i spremismo brzinski ručak, sa prvim mošorinskim krompirićima… mmm :)
e, samo da se zna – moj prvi grašak :)
i prvih par boranija :)
i retko voće – ringlovi (koje nikad nisam volela, ali izgleda da ću početi) i jabuke (dobre za sirće i kolače)
a sad brzo kući da se radi… sledeći sumrak u utorak uveče :) samo da nam nije toliko komaraca da nam kvare atmosferu…
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
joooj leba ti! jedva cekam da uronim u blato :-)