e, dobro. dosta sam se žalila, vratimo se radu… jer: rad oslobađa :) pre toga, samo…
kao što napisah mom dragom Slobi – ne znam kako, ali: “pokrenuli ste uragan koji mi je obrisao blatnjave suze, podigao na noge i pokrenuo napred i još sam u šoku od te neverovatne brzine !!! HVALA vam, Kritični Ludi Ljudi!!!” na svim savetima, podršci, zagrljajima!
e, sad se vraćam na četvrtak i čišćenje tavana od zemlje i opeke drugog dimnjaka, koji smo, najvećim delom, skinuli prošle godine… i na čijem mestu gradimo novi uskoro :)
e, posle sam kosila (komšija Pera kaže: “skupljala komarce!”), odnosila zemlju i skidala cigle koje su nam štitile otvor na prozoru od balirane slame – neverovatno, iako pečene, većina se raspala gore nego ćerpići – sad mi je potpuno jasno značenje loše pečene cigle…
u petak je došlo na red isecanje ostatka zida… kako je sporo krenulo, već sam mislila da nikad neću završiti… ove cigle od zemlje su neverovatne, a tek što su lepe :) skoro bele, bez pleve, predivne! 
one koje sam mogla spasiti (mada nisam dobra kao Bojan!) sam spasila, ostale su završile u kadici za reciklažu, kao budući malter ;) a i zid je sad stesan :)
već sam odlučila da ne idem na jogu i da subotu dočekam u Mošorinu, ali…usledio je poziv, pa sam potpuno neplanirano predveče dospela do Žitišta, sa dvojicom kolega sa kojima se ne videh dugi niz godina… i tu noć u Zrenjaninu, opet neplanski, crtala do 3 – kao nekad u studentskim danima, samo što sam sad bila baš motivisana… ne smem još da vam otkrivam tajnu šta stoji iza svega, ali nadam se da ću moći uskoro ;)
u subotu smo jedva ustali, jer trebalo je održati radionicu… pre toga, bila nam je ekipa RTV Vojvodine – obrazovnog programa i lepa novinarka Ivana Srdanov sa petoricom kolega (nažalost, nemam fotke!), ali se ova naša ruševina, po ko zna koji put, pretvorila u filmski studio… bilo je to još jedno zanimljivo iskustvo!
kad su otišli, sa našim drugarima Bojanom i Strahinjom iz Beograda, nakon što smo se dobro ispričali, odlučismo da prionemo na rad… dok su nas komarci proganjali :) ideja je bila da, konačno, isečemo dva otvora, dva poktovičasta luka (za ljubav Bojanu :)
sreća, pa je drugi Bojan – vajar bio tu, te nam je dao ideju da napravimo šablon, umesto da crtamo luk dva puta na zidu! hvala mu i živeo timski rad :) ipak, na kraju smo odlučili da sačekamo veću ekipu da ove otvore isečemo (tokom pećka radionice), a da do tad smislimo način kako da zatvorimo vrata i prozor, da ne ostanemo bez ono malo alata što imamo :)
da, bili smo lenji i umorni… sreća, ali ne i naši drugari – oni su napravili kuću za kuce i mace, bez puno komplikacija, kao pravi majstori!
a posle su pečat dali i olovkom…
druženje smo nastavili uz Tisu, pa smo se potom razišli… mi se vratismo naberemo salatu, pokosimo prednji deo dvorišta i da malo maštamo o budućim radovima… kao rezultat imali smo izmaštane objekte od stakla i slame, par salata i (opet) pokvarenu kosilicu- izgleda da Bojan i kosilica nisu na istim vibracijama…
nadamo se lepšem vremenu, blatnim malterima i drugim sitnim doradama toaleta sledeći vikend – za subotu nam se najavila lepa mala ekipa, a Bojan je obećao da mi proveri put Zrenjanin-Mošorin biciklom po dolmi, kako bih u julu malo zaobilazila Novi Sad ;)
opet ima Sunca… i nastavljamo gde smo stali :) hvala što ste podrška!
