ono što me mnogo raduje je da je bašta svake godine sve bolja i bolja… što znači da ću za par godina biti ozbiljna baštovanka :) ali, ima i ona druga strana – a to je da trava raste kao luda, pa za kratko vreme nastane nešto ovakvo, gde ne znam više šta je šta… ona puzavica koja ima bele točir-cvetove od prošle godine širi se baštom kao luda… ali, uz malo truda, sve opet izgleda pristojno:e, ovako izgleda prednji, relativno uređeni deo, i onaj koji još ne stigoh spasiti u daljini ;)a najbolje od svega je samoniklo povrće od prošle godine: pa, tako, cvekla raste na sred staze (iako je prošle godine gotovo da nije bilo):krompirići se, takođe, pojavljuju kojekuda (na sreću, i oni ljubičanstveni od prošle godine, za koje nisam imala baš mnogo rasada.) i tek po koja zlatica, da li zbog slame ili pripravka od koprive:spanać, neidentifikovana samonikla biljka i prva zelena Jojo-salata:i, konačno, nešto začina: menta (koja se nije primila prošle godine ;), najomiljenija rukola i žalfija:u nadi da ću uspeti da uzgojim pasulje ove godine, a po prvi put – i grašak :)))bundevice neke razne…bakin paradajz, suncokret i ogromna pečurka…e, a u luku mi se pojavili neki crvići… baš sam se iznervirala, ali me je teta Mira utešila: kaže da će proći, a da sledeći put, kad luk bude mali, napravim smesu od 100 gr šećera i 100 gr soli u 5 litara vode i da zalijem par puta…da ne zaboravim komšijsku Betu i njene kučiće, koji su, tokom velike kiše, gostovali kod mene “na visini” od 60 cm u odnosu na kotu terena, a koji mi redovno “đubre” slamu… ali, toliko su slatki, da im ne može čovek zameriti ;)višnje su neverovatno rodile, mislim da će berba (odnosno: borba ;) biti za vikend:a ovo je prvi prinos koji smo poneli za Zrenjanin :) i u smiraj dana – veliki pozdrav iz Mo :)           

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin