pomoćnici su nam otkazali dolazak, a kako se ujutru činilo – i vreme… ipak, na kraju je ispalo sjajno: na slavu komšija Duše odlazili smo u smenama iz tri puta, došli su nam neočekivani gosti, upoznali smo i neke od budućih majstora… a i uradili ponešto :)ja sam nastavila sa poslom koji niko ne voli – guljenjem zapadnog zida buduće dnevne :) nemam sliku, ali sam završila skoro polovinu. verujte mi na reč… dok je Bojan uvodio kolege arhitekte Stevu i Marinu u tajne zanata “presipanje iz šupljeg u prazno”: prva zaprežna kola mojih ciglica završiće u nekoj rupi na putu – bar neke koristi ;) a onda je, konačno, Bojan počeo proboj na Mošorinski front…  i, evo nama velikog unutrašnjeh prozora :) naravno, ideja je da ovo skinemo, sazidamo odžak i deo zida…  malo konstruktivizma i onog “učenja iz rušenja” : kako su vikle zakačene u gredu i kako je greda prekinuta zbog dimnjaka… počelo je… i trajaće još neko vreme: guljenje i rušenje. da bismo posle gradili i lepili. setih se onih “ruši-gradi” japanskih hramova o kojima nam je Ranko onomad pričao, eeh, ima tu nečeg…

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin