decembar 2012.
Ait Ben Haddou  je utvrđeni grad (ksar) na karavanskom putu između Sahare i Marakeša u oblasti Souss-Massa-Draâ. ovo naselje je divan primer kazbe (naselje s citadelom), koja nažalost pomalo propada sa svakom kišnom olujom. kao tradicionalno pred-saharsko naselje i izvanredan primer arhitekture južnog Maroka, nalazi se na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine od 1987.godine.

put od Marakeša, minibusevima koji svakodnevno kreću sa Trga Djemaa el Fna,  trajao je oko četiri sata, najgorim serpentinama i sa najluđim mogućim vozačem… dok je Bojan oduševljeno fotografisao predivni Atlas i smenu vegetacije, snega i na kraju pustinje, ja sam se jedva nosila sa mučninom i iznemoglošću…sve dok GA nisam ugledala :) inače, ime ovog naselja potiče od imena plemenske grupe stanovnika  (Ait) i njihovog porodičnog imena (Ben Haddou) – na arapskom  ‘ben’ znači sin ili sinovi, što znači da su ovaj Ksar podigli sinovi Haddou-ovi. onda sam onako umorna i ispijena, uzela fotoaparat i ja!konačno, posle toliko fotografija koje sam gledala, grad je stajao pred nama! na uzvišenju iznad oaze, Ait Ben Haddou je primer arhitekture od naboja i ćerpiča, koja se može pronaći u dolinama Dra, Todgha, Dades i Sous, u južnom Maroku, a nekada se rasprostirala širom Magreba, Mauritanije i Libije. Njegova zemljana gradnja je starija od islamizacije doline Džebel 757. godine, iako su najstarije građevine u današnjem Ait Ben Haddou iz 17. veka.prelazimo reku i penjemo su ka ksaru…osim desetak porodica, većina stanovnika danas ne živi u njemu, već na drugoj strani reke Ouarzazate u modernijem selu. nažalost, uz neizostavnog vodiča koji puno priča, a malo govori, uputili smo se ka vrhu…pored simpatičnih zemljanih prodavnica koječega… do zemljanih ateljea umetnika, koji stvaraju svoja nevidljiva dela, a zatim ih “spaljuju” ;)naš Inspektor Kluzo od vodiča demonstrira “magiju” ovih radova ;)ostavljamo umetnika i nastavljamo dalje…pored kuća od zemlje, ulicama zemljanim, građevine su izrazito raznolike, ali većinom su to velike kuće (berberski: tighremt, arapski: dar), građene oko kvadratnog dvorišta, dok četiri visoka krila s tornjevima na uglovima čine citadelu (kazba).kazbe u južnom Maroku su porodične jedinice bogatijih stanovnika, koje su imale različite namene od kojih je porodična kazba – ksar.  donji sprat je služio kao spremište za poljoprivredu, dok su gornji služili za stanovanje, donji leti, a gornji zimi. tu su i javno društvene zgrade kao velike štale za ovce i goveda, silosi, pijaca, džamija, medresa i skupština plemenskih starešina.posebnu čar ovom mestu daju njegovi ravni krovovi:i nazitci sa krupnijim kamenjem, za zaštitu od kiša:ono što me uvek oduševi je što su tehnike gradnje slične u mnogim delovima sveta, samo se razlikuju u dostupnim materijaima za gradnju…naravno, posebna pažnja posvećuje se odvodu vode i olucima: kazba je mogla služiti i kao utvrđena palata, sedište lokalne uprave i mogla je poprimiti veličinu manjeg grada.Ait Ben Haddou ima zbijene kuće, odbrambene zidine s ukrašenim tornjevima na uglovima i cik-cak postavljena gradska vrata.jedinstvena obrambena odlika Ait Ben haddoua su potkrovlja kuća koja su bila povezana (agadir ili ighram) i služila su kao poslednji bastion u slučaju opsade.  nastavljamo kroz lukove ovog predivnog mesta:  uz neizostavne igre svetlosti i senke: pored zanimljivih otvora,vrata i prozora,do neverovatnih detalja blatnih maltera:zadivljujuće je kako u jednoj boji, sa jednim malterom, može da se proizvede nešto ovako lepo! put nas je, uz detalje, doveo do samog vrha!i neverovatnih, predivnih vizura, u kojima se kuće potpuno stapaju sa okolnim predelima…a boje predela su još neverovatnije i nestvarnije!zelena dolina, zemljana brda i beli vrhovi u daljini!oaza u podnožju:i taj neverovatni spoj boja pustinje i snega! uvek se setim moje drage Noele iz Ruande, koja me, jednom, sva začuđena pitala: “stvarno je istina da na Kilimandžaru ima snega?! ali, ovo je Afrika i ja to ne razumem…”i zrenjaninski specijalci u elementu u ambijentu ;)i drugi radoznalci na drugom vrhu! spuštamo se drugom stranom ove padine, uživajući u popodnevnoj igri senki…    usput nailazimo na ostatke drvenih oplata, koje su, verovatno, služile za izradu scenografija mnogobrojnih filmova koji su ovde snimani… što, s jedne strane, održava, a s druge, ugrožava ovo mesto; jer. sve što se izgradi, uglavnom se ne razgradi nakon snimanja.e, a onda se sretosmo i sa velikim ćerpičima aitbenhaduovskim!lepo poslaganim i spremnim za upotrebu:ali i sveže napravljenim, koji se suše na suncu:neki od njih služe kao putokazi… ka izlazu iz ovog zemljanog carstva!poslednje kupovine za kraj…Zadovoljna Zaljubljenica u Zemlju!i zrenjaninski specijalac na suvom i u vodi!iako naporno, vredelo je tolikih pređenih kilometara u jednom danu… a do tad, predlažemo da nastavite virtuelno uživanje u ovom nestvarnom mestu kroz neki od čuvenih, ovde snimljenih, filmova: Poslednje Hristovo iskušenje, Kundun,  Aleksandar, Gladijator ili  potražite neki drugi film sa liste! ostaje nam još samo jedan marokanski sastanak sa vama – Ouarzazate! vidimo se.

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin