toliko sam se dobro zabavljala sa ovim ludim šeširima i ovim sjajnim devojkama, da sam potpuno zaboravila da napravim jednu jedinu fotku! i to me baš raduje! sreća, pa su ostale mislile, inače ovaj prilog ne biste gledali… hvala Taci!i da, pre nego što krenete dalje, pronađite uljeza!!!

samo kratko o istorijatu ove fabrike: zvala se ,,begej” – tvornica (PA)tuljaka, šešira i beretki. osnovana je 1919. u početku je zapošljavala 14 radnike, a 1925. se proširila, modernizovala, nabavila nove mašine i zaposlila 120 radnika. 1970. godine je imala oko 500 radnika! veliko hvala ljubaznoj Dragici što nam je strpljivo pomagala, a neke (kao mene) utešila da nisam glavata, nego imam čudnu (=izduženu) glavu ;)))nakon kupovine određenog broja šešira (neki među vama su me pitali za cene: od 300-400 (III klasa), 900 (II klasa) i oko 1800 (za prvu klasu)), otišle smo na zasluženu kafu, gde je krenulo druženje, upoznavanje i razmena kontakata, što privatno, što poslovno… pa, ko zna šta će biti kad se povežu scenatoria,  mojamesta & serbianprivatetours :) i začine sa jogom, osvetljenjem, psihologijom, zemljom i dobrom kafom :)nakon kafe, vodič Bojan poveo nas je u nesvakidašnji obilazak… mislili smo – samo po centru, na kratko. ali se toliko oooduužilo, da smo morali zajedno i na ručak… a onda smo se, jedva, rastali! hvala svima što ste bili i što ste nam Grad ulepšali!a vi što ste propustili, bar vam jednu virtuelnu šetnju Zrenjaninom možemo pokloniti: Zrenjanin iz mog ugla :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin