decembar 2012: Versaj Maroka, osnivaju ga Almoravidi u 11.veku kao vojno sedište, a postaje glavni grad tokom vladavine sultana Mule Ismaila (1672–1727), koji ga je pretvorio u impresivni špansko-mavarski grad,  okružen visokim zidinama i predivnim vratima, gde se hramonična mešavina islamskog i evropskog stila 17.veka osećaju i danas…nepravedno zapostavljen i od turista izostavljen, ovaj grad stvarno ima šta da ponudi – NE propustiti :)umorni i promrzli ka jugu i Marakešu smo se namerili… ali, na putu do železničke stanice iznenadilo nas je sunce, pa je i odluka promenjena – idemo do Meknesa! i bila je prava, jer smo se tu konačno odmorili od uloge turista i stalnih napada nasrtljivih prodavaca koječega… pa, rasterećeni, idemo ka medini:narandžastih ulica i nekih neočekivanih detalja: šarene saksije posebno su zanimljive: o ovim drvenim nadstrešnicama da i ne govorim: za mama Snežu i sve one koje vole da kroje, mnogo je lakše ovde izabrati konaca boje!iz uskih ulica medine izlazimo pred ovo ogromno zdanje – Bab (kapija) el mansour!i, po ko zna koji put, ostajemo zasenjeni lepotom detalja ovih divova:ispred kapije, glavni trgel Hedim , a na njemu – konstantno privlačenje pažnje prolaznika nekom novotarijom, igrarijom… svakog čuda 5 minuta dosta, pa nailazi sledeći i preuzima skupinu na svoju “frulicu”: zanimljivo je, sa okolnih kafe-terasa posmatrati, kako ljudi mile ovim trgom:i kako se njihov broj menja tokom dana, malko smo ih “s visine” posmatrali i u prizoru uživali… a posle smo se stare dobre pizze nakrkali – prija, nakon toliko začina i aromatičnih drangulija ;)uz same zidine, nekoliko predivnih nadstrešnica i gospoje koje kriju svoja lica: za razliku od njih, mi poziramo :)u Pepeljuginu kočiju zamalo da me nagovori… ipak, uspela sam da se ta vožnja odgodi. bar na neko vreme ;) umesto toga, kroz šarenu pijacu medine stare, u koje su razne biljke, travke i voćke mirise svoje utkale, koraka laka, stigosmo i do nezaobilaznog – mellaha!mislim da smo mi jedini ne-Jevreji koji su videli sve mellahe svakog grada u kome smo bili,a čak smo i u jednoj sinagogi na službi završili :)  neki simaptično-smešni detalji ovog kraja, svedoče o onome što ostade od starog sjaja! a nešto se i obnavlja…a koliko su vešte zanatlije i ova drvena prikolica pokazuje!na izlasku iz jevrejskog kraja, još jedna predivna zemljana kapija kao iz raja – Bab Berrima:a uskoro odlučismo da se nagradimo i slatkim đakonijama zasladimo! mmm, bilo je… e, ondaK smo se do sukova dovukli, neki su ostali da se njime vrzmaju, a neki su u medersu Bou Inanija svratili!sreća u Bojanovu radoznalost da zaviri u svaki kraj, jer, inače, ne biste imali priliku da vidite ovaj mali raj! pogled ka nebu,i jedno zanimljivo kube…i pogled na čitav grad od gore, dok sunce i oblaci se nad njim bore.povratak u narandžasti dečji raj, gde se detaljima ne nazire kraj. pogotovo ne ovim čipkasto obojenim! a pogledajte tek ove svetiljke metalne!nasmešite se – snimamo, slikamo, pa čak i razmer odmeravamo ovim zemljanim grdosijama koje opasuju čita grad…a onda – treba se odmoriti i sledeći hostel rezervisati:) i pred spavanje sokić od limuna i bambusa popiti :)u hostel povratak, a u medini – mrak!i još jedan novi dan, kažu: biće zabavan…na još jednom putu ka medini, susreli smo čarobnjaka i dva drugara u neobaveznom ćaskanju najprometnijim bulevarom, kom motori kom magarci… ulazimo u medinu sa još jednog novog kraja, kroz Bab Berdaine: a pored kapije je muslimansko groblje – i ja želim ovakvu travu jednom na svom :)lepo osunčana džamija Berdaine:i žute ulice u blizini:a mi uživamo i igramo se senkama :)neizostavne, prelepe hamse:i predivne, prelepe česme na svakom koraku…u gotovo svakom sokaku, i ćor-sokaku ;)koje nas vode do kraja iz 1001 noći… gde svakog trenutka očekujete da vidite neku princezu iz bajke, da pored vas proleti neko na letećem ćilimu… il’ šta već ne… ionako je u bajkama sve moguće! povratak u realnost senki i građevinskih radova, pa ovo nam se podjednako sviđa! čudni prolazi, čudni lukovi,  i najrazličitiji -a narandžasti – uglovi :) još malo šarenila i lepote medina… pitate se ko je majstor za ovakve stvari?našli smo jednog! i ne samo njega – evo kako zanati i dalje nastavljaju da žive i da se održavaju!mogli bismo naučiti i mi nešto iz toga… a na izlazu iz medine, pažnju nam je privukla jedna vitrina na sred trga, a u njoj – prljavo bela usnula  maca-faca :) još jednom ostavismo medinu iza nas i prođosmo kroz kapije utvrđenog grada… jedne od ubedljivo najlepših koje smo u Maroku imali prilike da vidimo:  uz sam mauzolej Mule Ismaila stoji ova lepa kapija… uđosmo i u taj žuti mauzolej, predivno zdanje iz XVII veka, u kome su se mogli videti sve tehnike kojima su ovladali marokanski majstori: zellige pločice, gipsani radovi i bogata drvenarija…osim groba Muhameda V u Rabatu i Mederse Bou Inania u Fesu, ovaj mauzolej je jedini aktivni marokanski hram koji i ne-muslimani mogu posetiti.sastoji se od tri svetla i dekorisana dvorišta, džamije i grobova sultana i njegove porodice.veruje se da poseta ovom mestu donosi “baraka” – božanski blagoslov :) e, tako blagosloveni, uputismo se  nekoliko kilometara daleko uz narandžaste zidine, prateći obrise kraljevskog grada (slikanje zabranjeno):šta reći pred lepotom ovih kapija?slikamo, šetamo, nastavljamo…do jezerceta i platoa,ispred spektakularnog Heri es-Souani,koji su izgrađeni kao ogromni ambari,sa uskim prozorima, masivnim zidovima i sistemom podnih kanala sa vodom, koji su služili održavanju temperature i cirkulaciji vazduha:senke su se igrale,a i mi sa njima:u ogromnom dvorištu,zatekli smo neke od divnih gvozdenih detalja,kao i igru arkada… a pošto je Bojan insistirao da se iz ambara do centra vratimo kočijom… morala sam da uradim ono što najviše ne volEm: da se cenkam :) ali je vredelo :)nadam se da ste doživeli bar delić onoga što smo mi :) vidimo se u belom gradu – Kazablanci :) do tad, jedan poziv na molitvu :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin