decembar 2012: Fes je najstariji arapski grad i u njemu se javljaju začeci urbanizma koji će vremenom postati karakterističan za sve arapske gradove: uske ulice, visoki objekti, visoke zidine – zbog sprečavanja prodora sunca i peska koga nanosi vetar ( izvor: Bojan Kojičić ;)drugi po veličini grad u Maroku, posle Kazablanke. Sastoji se od tri dela: medina (stari, utvrđeni deo), Fes-Jddid (novi Fes) i Ville Nouvelle (najnoviji deo grada koji su sagradili Francuzi). Stari grad (Medina Fes el Bali) je na listi svetske baštine UNESCO-a, kao jedna od najvećih medina, ali i kao  najveće gradsko područje bez automobilskog saobraćaja na svetu. Smatra se da je u doba dinastije Almohada 1170-1180. godine Fes bio najveći grad na svetu. pronađite više na: lonelyplanet-u!

iz Marakeša smo krenuli vozom za Fes, putovanje je trajalo oko 8 sati. ako možete da birate, birajte marokanske vozove – dobri su, brzi i kreću na vreme, što se ne bi moglo reći za autobuse..opet nas iznenađuje još jedna lepa železnička stanica, spoj moderne i tradicionalne arhitekture… kako smo stigli noću, nismo imali mnogo vremena da tražimo smeštaj-umesto hostela, odabrali smo neki hotelčić u samoj medini… nakon divnog hostela u Marakešu, ostajemo pomalo šokirani ovim mestom (ne zaboravite, već je pala noć i kiša polako sipi):pokušali smo u hotelu pored, ali bio je još gori… ostajemo u ovoj “bolničko-zatvorskoj sobi”, hladno je i zeleno, a oko 5 nas budi molitva iz veoma obližnje džamije… trebalo je da sam se do sad već navikla :)ipak, svetla tačka te večeri bio je odlični kus kus sa grožđem i neko Bojanovo mesno jelo, a sve uz čaj od mente… zgrejasmo se i pobegosmo u sobu, da nam noć što pre prođe…ujutru smo prvo našli youth hostel na drugom kraju grada, smestili se u sobi bez grejanja (a bilo je svega desetak stepeni) i činilo se da kiša neće prestati… ipak, krenuli smo u obilazak, nazad, pešaka, ka medini…čitav put do tamo nas prate ogromne žute zemljane zidine ovog grada…sa predivnim kapijama divnih detalja…i divnim stanarkama:put nas vodi do kraljevske palate:koja ostavlja bez daha lepotom, bojama i materijalima: ponet atmosferom, neko se oseća kao kralj, grof, šta god :)dok neko uživa u neverovatnom sklopu boja i oblika, koje ne izgledaju ni malo preterano…spuštamo se ka Mellah-u, jevrejskom kvartu, u potrazi za sinagogom i nekadašnjim sjajem ovog dela grada…nažalost, nailazimo samo na ono što je ostalo od nekadašnje lepote, a jedan Marokanac nas uporno prati i ne odustaje od želje da nam bude vodič…kažemo mu da želimo samo da besciljno i bez vodiča uživamo… jednom, drugi, dvadeseti put, ali on je uporan (nažalost, to je ona loša strana kad turizam uništi duh grada i duh ljudi i svi vas gledaju samo kao dva pokretna dolara, uh, a toga ovde ima na svakom koraku), odustajemo od potrage za sinagogom i, diveći se drvenim elementima ovih balkona, pokušavamo da nađemo izlaz…plavi ćorsokaci jedan uz drugi :)zašto Alžir, Zanzibar i većina gradova na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine izgleda ovako, pitam se ja?uz predivne minarete (pogledajte samo rad na ovom desnom!)pratimo žute zidine do konačnog odredišta…uz par divnih detalja… nažalost, zbog kiše i sivila, ne stičete utisak o “žutoći” ovog grada, koja je nama ostala tako upečatljiva…taj broj 113 i žbun koji raste iz zida:dolazimo do parka, a ja nalazim i gomilu zemlje ispred samog ulaza… kakva radost :)šetnja kroz drvorede,do jezerca…pa, uz vodenicu i zeleni krov,do ogromnog trga pred ulazom u medinu:konačno smo tu – ulaz u medinu kroz čuvenu Bab bou Jeloud kapiju :s jedne i sa druge strane:vrzmamo se ulicama grada dok kiša pada…  iako uživamo u bojama i oblicima, bez obzira na okolnosti,ipak nam mokre noge izazivaju mnogo nelagodnosti!još samo detalj-dva, pa sledi zaslužena kafe pauza!ali, pre toga, kišobran je nabavljen… a vlasnik zaglavljen :) u uskoj ulici!dok je kafe izgledao pristojno, WC je izgledao sve samo to-ne! na sprat strmim merdevinama, rupa koja se ne zatvara, pa dok vršite nuždu, možete posmatrati šta se u kafeu dole dešava… ovo su one male afričke posebnosti, kojih čak nema ni u Srbiji :)malko smo se ugrejali i okrepili, pa lutanje po gradu nastavili…znalački urađeni detalji, koji na kiši gube ponešto od svojih čari…pored česmi, kroz prolaze mnoge, dok su nam i dalje mokre noge,ulicama žutim uporno se krećemo,čarobne drvene detalje na svakom koraku srećemo:u Fesu se nalazi i najstarije sveučilište na svetu koje je još uvek u funkciji: Al-Karaouine, osnovano 859. godine, a mi mislimo da je to ovo: nadam se da nismo pogrešili i u zabludu vas doveli :)sve me ovo pomalo i na Alžir podseća, vidi se da im je osnova ista!za kraj, za mene najupečatljiviji, a za Bojana – najgadniji trenutak: štavionica kože!ako ste gledali film “parfem” – to je potpuno ista atmosfera… sablasno, kao iz pakla. ali, ipak – tako nekako posebno i očaravajuće…sreća u nesreći je što je padala kiša, pa se nije toliko osetilo – inače, kažu da je nepodnošljivo:nekako čudno hipnotisana ovim mestom, ja bih ostala ko zna koliko da me Bojan nije podsetio da sam žensko i da je grozno što ja tu vidim bilo šta lepo!  pa sam morala da pokažem da baš i nije tako :) iako je ovo, za mene, definitivno nešto posebno…promrzli i mokri, vratismo se u hladni hotel, ušuškasmo se ispod svih ćebadi koje smo imali, odustasmo od odlaska na sever do Šefšauen. u nadi da će sutra biti toplije. jer, ovo je trebalo da je Afrika, Maroko i da je toplo :) pa, makar i u decembru :)

Share this...

Facebook

Pinterest

Twitter

Linkedin