9-10.jun 2018, Mošorin radionice podržava RŽF i opština Titel
i tako se skupe neke sjajne mame, mnogo vredne i kreativne dece, poneki super tata, jedna posebna baka… i ispadne vikend za nezaborav :) a onda i jedna mama napravi takve fotke da sve izgleda tako bajkoliko kod nas u Mošorinu, da jedva čekamo da se vratimo :)
a kako to obično biva, dolazak bagera se odlagao danima i nedeljama zbog kiše, pa je trebalo da dođe dan ranije, a na kraju je stigao u trenutku kad je počinjala radionica. neka deca su, sa oduševljenjem, posmatrala kako naša višegodišnje taložena brdašca bivaju preseljena u donji deo bašte, a one druge su mame držale pod budnim okom ;)
onda smo malo pričali o kućama od zemlje…
da bi potom prešli na male blatne panele :) svako je imao svoj stil i sve slike su bile više nego zanimljive. 
onda ih Ruža vodi u baštu i pokazuje im šta je tamo urađeno
i šta nam sve sad raste i lista :)
e, a onda se vraćamo na glavnu temu – pravimo stari vojvođanski kokošinjac (slika levo), a koji će, dok ne nabavimo koke, biti kućica za decu :)
premeravamo, na glas razmišljamo, savetujemo se, brašnom opisujemo krug
i nalazimo meru koja nam odgovara :)
dok mame kopaju temelje, klinci pripremaju maltere. a onda nas, oko 5, kiša rasteruje sa gradilišta. i ne prestaje da pada, tako da, do kraja dana, naše dvorište izgleda ovako :( što je najgore, ta voda se zadržava do kraja vikenda, pa u nedelju ujutru javljamo svima kakva je situacija… 
a mi se spremamo za nastavak – dok mame popiju kafu, deca su već na položaju :)
a onda stiže i ostatak hrabre ekipe i radovi se nastavljaju – zid od opeke raste, kao i pod
postavljamo hidrizolaciju, pa nastavljamo zidanje blatom. deca pomažu u svakoj od aktivnosti, ali onako, kao ravnopravni članovi i sve im je vrlo prihvatljivo. 
pred kraj zidanja sokle, stiže i mali nadzor da priupita šta se tu radi, pa kad čuje da je to kućica za njega, smeši mu se brk i pridružuje se i on malterisanju :)
onda tate iz senke osmišljavaju i prave alatku za zidanje kupole :)
pa s oduševljenjem gledamo kako brzo raste, od ćeriča koje smo dobili na poklon od komšija, a za koje sam obećala da ćemo ih utrošiti na kućicu za naše dečake – obećanje u procesu ispunjenja :)
nažalost, dan se bližio kraju, a smo svi imali istu misao: da li da ostanemo ili da se što pre vratimo da je završimo?! jer,ovo je naša prva kupola :) i mnogo je zabavno i izazovno gledati je kako raste :)
a šta su sve klinci, u pauzama od zidanja, radili u pesku – ne možete ni da zamislite: od pravljenja tunela, kanala i vulkana, do inženjerskih poduhvata okretanja vode… i kad više ne budemo gradili, uvek moramo imati makar dva kubika peska za male goste ;)
sledeći vikend pravimo jezero i nastavljamo radionice perMOkulture sa Ru-Anom, a ako bude vremena, završićemo i kupolu :) kad će taj petak?!
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
