19.jun-2.jul 2017, Mošorin
jedna je (moja) mama, jer ko bi drugi predložio da potroši svoj godišnji čuvajući unuka, kuvajući i živeći u skromnim gradilišnim uslovima, samo da bih ja mogla da se igram u blatu. 14 vezanih dana, s tim da smo napravili 1 dan pauze, zbog radionice u Iloku… 
neki kažu da nije dobro, ali ja uvek sanjam VELIKE snove – jer, čak i kad se ne ostvare i ne postignem sve što sam zamislila (jer, tako obično biva!), znam da sam uradila najviše i najbolje što sam mogla. HVALA, mama :)
i šta sve može jedna žena sa dve ruke u 14 dana:
da, konačno, ispuni i poslednji deo pregradnog zida kupatila letvicama, ispuni zemlja-slamom i uradi isti izravnavajući sloj.
zatim da omalteriše čitavo kupatilo mešavinom zemlja+slama – kako sa našeg naboja malteri vrlo lako otpadaju, čini se da je ovo dobitna kombinacija :)
a onda da omalteriše police i zida od balirane slame mešavinom zemlja-slama – Bojan kaže da izgleda kao velika jambolija :)
i testira pretposlednji sloj poda (1 zemlja, 2 pesak, 1 pleva); napravi pauzu i održi radionicu u Iloku,
onda nanese drugi sloj na policu i zid (zemlja-pleva),
što počinje da liči na ono što želimo da liči, pa smo neizmerno srećni :)
između ide radni vikend sa pojačanjem, a druga nedelja započinje zidanjem kuhinje. 
ciglom na kant, uglavnom oštećenom – da je iskoristimo i blatnim malterima. 
ideja je da se uradi tadelakt preko, ali otom-potom.
jedva čekamo nastavak radova :)
samo je jedna mama :-))
Bravo za zahvalno dete i mamu koja ga je vaspitala. Divno je sto opstaju porodice koju decu vaspitavaju pravim vrednostima.
Bravo za mamu, jer mame su te koje vaspitavaju decu (uglavnom).
hvala puno :)