naš san, od 2011, je da napravimo Centar za zemljanu arhitekturu ovde, u Srbiji…
zahvaljujući konkursu časopisa Cosmopolitan, dobila sam staru zemljanu kuću u selu Mošorinu krajem 2010. osnovna ideja je da kuću obnovimo prirodnim materijalima, ali tako da je prilagodimo savremenom načinu života.
ali, pre toga, trebalo je ukloniti stare (i urušene) šupu i štalu:
što je trajalo mnogo duže nego što smo očekivali, jer smo želeli da recikliramo sve što smo mogli, te smo sortirali sav materijal:
a kada je bilo skoro gotovo, ovaj dugački zid nam je “pomogao” i srušio se tokom jedne oluje…
naši prvi pomoćnici bili su Nathalie i Vincent, arhitekta i inženjer iz Francuske, koji su krenuli biciklima do Kine u 2011- pomogli su nam sa uklanjanjem štale i šupe, zidanjem zida oko bunara… više o njima potražite ovde.
a započeli su i ovu lepu stazu, koju su kasnije nastavili drugi prijatelji (danas je, nažalost, pokrivena zemljom :)
kad su oni otišli, u leto 2011. došle su kolege iz Francuske (i Brazila): Mathilde Beguin, Mathilde Chamodot, Anais Geugen, Gregoire Paccoud i Thiago Lopes Ferreira, a potom i Vincent Bossy i Despres Johan da nam pomognu da dijagnostikujemo kuću.
skinuli smo maltere sa donjih delova zidova, kako bi mogli da se osuše (ako su bili vlažni): 
onda smo ostali bez dela južnog zida od naboja…
Mathilde je napravila neke lepe skice:
pa smo, zbog srušenog donjeg dela zida, morali da skinemo i čitav zabat. a onda su oni otišli…
nekoliko nedelja kasnije, srušeni zid od naboja je opet podignut, od ćerpiča, uz dodatak ovih finih niša…
tokom prve škole zemljane arhitekture u avgustu 2011. uradili smo najbitniju stvar – pretresli smo krov: 
na oba zabata smo, privremeno, postavili trščane panele:
što je završeno tokom prve škole zemljane arhitekture koje smo organizovali 2011:
bilo nam je potrebno još jedino sunce, koje Atila postavlja (sa Nebojšine skice, koja nas je koštala mnogih razočaranja – ljudi su dolazili da vide crvenu kuću sa belim tufnicama i žutim suncem, a to je bila “samo” fotomontaža :)
tokom iste škole ahitekture 2011. napravili smo i spoljašnju hlebnu peć (koja se, kasnije, pokazala kao neefikasna):
grede koje smo skinuli sa šupe i štale dobile novu funkciju – Nathalie & Vincent su ih isekli i spojili:
a tokom škole 2011. napravili smo drveni skelet budućeg tuša i toaleta od njih:
2012. smo napravili nekoliko zidova od recikliranih materijala:
i konačno je bilo moguće imati malo privatnosti unutra:
2013. smo postavili tuš i toalet i počeli da ih koristimo! (iako još nije do kraja gotov!)
najveći posao u 2012. je vodio Gregoire Paccoud, kada smo zid od naboja zamenili baliranom slamom.
severni zid pre i nakon letnje škole:
sa nekoliko slojeva blatnih maltera:
2014. smo započeli sa radovima u enterijeru: hteli smo da skinemo sve maltere i da uklonimo neke od zidova:
a onda su došle na red i pećke krajem juna:
ova druga je “izgubljena” tokom kopanja podova…
i započeli smo novu šupu/radionicu, ali će čekati još dugo dok ne bude gotova…
2015. smo postavili cevi, napravili većinu podova, veliki deo zabata i mnoge druge male radove…
2016, restaurirali smo vrata i prozore, postavili podove u dve prostorije, kompletno obnovili šupu-radionicu, napravili trščani krov, otvorenu kuhinju i obnovili donji deo južne fasade…
2017, završavamo slojeve podova, puuno blatnih maltera, započinjemo zidanje kuhinje, završavamo kapiju, ulične zidove i severnu fasadu, postavljamo nadstrešnicu sa zelenim krovom i obnavljamo naš budući gastro kutak:
kako bismo jednog dana imali naš bajkoliki centar :)
nastavljamo s proleća 2018…
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
