hladni septembar naveo me je na pomisao da je sezona gotova. kad pre, pomislih? pa, nismo pošteno ni krenuli sa radovima ove godine? ipak, oktobar i novembar bili su velikodušni, pa smo svaki vikend shvatili kao blagoslov i uživali u baštenskim čarolijama… za građevinske poduhvate nije bilo novaca, nažalost… ili na sreću :)
naše novo zvonce – jedan davni poklon iz Koreje našao je mesto u mošorinskom tremu :)
ovakvi prizori uvek me obraduju… a ovaj je strljivo čekao da ga uslikam :)
kome još raste žuti paradajz u novembru?! ne zato što sam dobar baštovan, nego zato što je prekasno posađen, ali eto radosti! inače, krčeći onu moju džunglu od donje bašte (videćete slike posle), našla sam bar 10 stabljika paradajza sa plodovima, za koje nisam ni znala da postoje… izgleda su se sami rasejali :) da sam samo dublje zašla u džunglu u sezoni, prijatno bih se iznenadila. možda je moglo i soka da bude :)
e, a i čičoke su nam rodile. ni Bojan ni ja nismo ljubitelji, ali se polako navikavamo na (bez)ukus… ah, ni masline nisam volela…
na kraju je i začinsko bilje dalo poneki list: bosiljak, omiljena mi rukola, celer…i još neke dve mnogo ljute biljke – ne znam im imena (jedna ima ukus rena, mama ih je donela iz Londona…)
dok sam se ja baštom bavila, u prednjem delu je tekao čas upotrebe motorne testere, učitelj Duša i učenik Bojan… isekli su staru jabuku i ringlove, kao i jedan dud koji nije bio tako star, ali je smetao komšijama :(
eto, sad imamo par kubika za loženje, samo nam fali peć… ali, nju ćemo napraviti sledeće godine… sve ostale grane i grančice završile su u visokim lejama – živela permakultura i reciklaža, kod nas se ama baš ništa ne baca (dok gazda Bojan ne poludi :)
u svakovikendnoj borbi protiv zaostalih panjeva, neumorni plavi vitez Bon Kihot :)
a evo i kako se njegovo remek delo vratilo majci prirodi – u kompost! u kom je, pored trave, počeo da raste i krompir… u novembru :)
i naš novi mali drug :) nadamo se da će da postane i sustanar :)
i konačno, posle 6-7, ako ne i više, mojih radnih petaka na krčenju džungle… ostala je samo trava :) 
koliko god da je bilo mučno i, ponekad, dosadno, ipak se isplatilo… suve stabljike maslačka, sirka i svih drugih biljaka (neke su me čak i prerasle, što nije teško, ali ipak…) završile su u visokim lejama po čitavom obodu bašte… uz lišće, granje iz prednjeg dela i zemlju koju treba preneti na proleće, biće to stvarno visoke leje :)
za kraj, kad je sirak, konačno počupan i suv, opet je krenula da raste: zelena trava doma mog… zelena, k’o da smo negde na severu! eto, mi još ne odustajemo…
centar za zemljanu arhitekturu
centar za zemljanu arhitekturu
