25-29.jul 2016, Mošorin
najepše radionice do sad održane su zahvaljujući podršci Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru projekta gRaditeljke & fondaciji Rekonstrukcija ženski fond u okviru projekta gRadionice, iskustvu i majstorstvu u izradu peći sjajnog majstora Vass Zoltana iz Šikloša, sjajnim učesnicama i učesnicima, podršci prijatelja, komšija i naših porodica – hvala svima na ovom divnom iskustvu :)
majstor nam stiže u nedelju popodne za Zrenjanin (nešto ranije saznajemo da nećemo imati prevodioca, ali nas to ne obeshrabruje, jer je majstorova supruga Ruskinja, pa se snalazimo jednostavnim jezikom, crtežima i znakovima!) i svi zajedno ranimo u ponedeljak za Mošorin, natrpani alatom, materijalom, divnim metalnim vratancima i delovima koja su stigla iz Mađarske i stvarima za nedelju dana… dok devojke nisu stigle, zajedno sa drugom i prevodiocem Atilom, razrađujemo koncept i dogovaramo kako ćemo, šta i gde raditi…
uskoro stižu ekolog&prevodilac Dragana (zvana “Vesela”) od Bačke Topole, filolog Ceca od Inđije, trener Ana od Beograda, arhitekta Ivana od Niša i umetnica Gorica od Ledinaca i mi, sa velikim zadovoljstvom, uživamo u vođenju radionica od strane nekog drugog (osim nas), veoma iskusnog, staloženog i sjajnog majstora :)
radimo testove zemlje na njegov način, sa plevom i peskom, kuglice umesto naših kolačića…
a potom započinje iscrtavanje osnove na podu… i ređanje prvih cigala.
majstor nas podučava kako se lome cigle (velike su i vlažne, pa nije nimalo lako!), ali svako razvija svoj metod – količina šuta i zvuk nekoliko čekića savršeno dočaravaju atmosferu “radi u rudniku i život joj nije lak…” :) 
nakon prvobitnog šoka i neverice nekih od učesnica (nisu se nadale da će “baš stvarno” da zidaju pećke), ipak sve dolazi na svoje i svako nalazi svoje mesto i ulogu u radionici :)
i majstor je prilično zabrinut da li će žene uspeti da iznesu radionice do kraja i nazidaju sve što je predviđeno, nikad do sad nije imao čisto žensku ekipu. 
kao za inat, struje nema do popodneva, nemamo mnogo vode, toplo je, a i punjene paprike nikako da se skuvaju ;)
ipak, na kraju prvog dana imamo ozidane krug i kvadrat u blatnom i krečnom malteru :)
ni jedna od učesnica nije pobegla, a i majstor izgleda prilično zadovoljno :)
drugi dan se bavimo ispunom našeg kruga – buduće pećke: tajne ne smemo da odajemo, jer nam je majstor “zapretio” nekim strelcem, pa samo postavljamo slike bez komentara – vi koji želite, moraćete da učite iz prve ruke u Mađarskoj ove ili opet kod nas sledeće godine :) samo da napomenem: trebalo nam je preko 200 flaša, izlupali smo sav miraz koji smo nasledili sa tavana, a i Duša nam je, na kraju, dodao još jedan džak svojih :)
sada je ovo već uigrana ženska ekipa majstorica, svaka zna svoje mesto i zaduženje, sve izgleda vrlo ozbiljno i profesionalno, a pod budnim okom našeg majstora, koji koriguje sve “nepravilnosti” i, po potrebi, pomogne kad baš zapne :)
nakon težeg dela lomljenja cigala i zidanja, kreće lakši deo – malterisanje: bilo je nekoliko vrsta maltera, a dodavani su im: konjska balega, so, pesak, pleva… za detalje i tačne mere – šarmirajte neku od učesnica ili se prijavite za radionice kod majstora :)
drugi dan je gotov, ekipa i dalje nasmejana :)
treći dan se radi iznutra – započinje Dragana, pomaže Hokla,
preuzima Ceca… i redom ostale devojke :)
stižemo do kraja kupole, tu uskače iskustvo :)
e, sad, ako ste mislili da je ovde kraj, varate se – ova kupola ima iznad sebe još jednu, kroz koju ide kanal za dim :)
prilično genijalno i do sad neviđeno kod nas – uglavnom je sve mnogo prostije :)
a onda slede ozbiljne egzibicije i “budž” – živela reciklaža-Bojan, konačno, shvata zašto njegova žena-hrčak ne da ništa u staro gvožđe :)
lepi deo izrade maltera i “usavršavanja” izgleda ove pećke, pod okom i mistrijom stručnjaka.
lepljenje jute, 
momci gledaju, dok devojke rade – kakva promena i stvarni smisao obuka ove godine :)
i, konačno, uživancija nakon “lupancije” cigala :)
četvrti dan i sada već ozbiljne majstorije: pećka dobija krunu, a dimnjak raste zahvaljujući preciznosti Ivane i Ane, iako im nije nimalo lako s krečnim malterima!
s vremena na vreme, komšije dolaze da, u neverici, posmatraju šta niče pod rukama ovih žena :)
levo od pećke, počinje planiranje, a potom i izgradnja roštilja-kotlića: Bojan i Ivana daju konačan izgled pećnom ansamblu :)
Vesela radi sve i prevodi, i sve to uz osmeh :) Gorica radi fuge u krečnom malteru :)
poslednji dan se pali vatra… i peče prva pita :)
u međuvremenu, Bojan i moj tata prevaljuju 600 km do Kovina u dve ture, kako bi doneli ove predivne ploče… više o tome jednom drugom prilikom.
Ana donosi mafine prvi dan, a sve ostale dane živimo na specijalitetima vegetarijanskim specijalitetima moje divne mame – hvala joj na tome :) i na svemu ostalom :)
i za kraj: dodela diploma, zagrljaji sa našim guruom… i pozdravi za kraj :)
bilo je intenzivno, ali prelepo iskustvo :) hvala svima koji su bili deo njega. a sad da vidite šta su uradili momci u naredna dva dana… i kako naš najsređeniji kutak sada izgleda :)
Bez komentara….. jedino, ako se, BRAVO, ne računa u komentar :-)))