volim osećaj “kao kod kuće” – tako sam se osetila kad sam, po drugi put, došla u Rogljevo:) za one koji ne znaju ili su zaboravili, o putu do Rogljeva, kako je postalo tako bogato i trenutnom stanju u kome se nalazi, pisala sam prošle godine, pa pročitajte ako vas zanima – Rogljevo:
ukratko: arhitekta Bosiljka Tomašević iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Lejla Hadžić iz Cultural Heritage without Borders (i druge kolege, ali njih dve su najviše krive ;) i ove godine organizovale su 17-i Regionalni restauracijski kamp u Rogljevu, gde se radi na čuvenim pimnicama… i ja sam pozvana da održim radionicu i predavanje o blatnim malteriam :)
u međuvremenu, od prošle godine, napravljena je fatastična nova učionica u kojoj je stvarno užitak boraviti i raditi :)
i da, kao i prošle godine, prvo je profesor Andrew Shepherd, direktor kursa za konzervaciju na AAschool u Londonu, održao predavanja o kamenu i kreču, a ove godine imala sam priliku da prisustvujem i sjajnom predavanju Bose Tomašević o vernakularnoj arhitekturi bivše Jugoslavije, sa posebnim osvrtom na bondruk i ispunu centralne Srbije- jako zanimljivo, predivni projekti i inspiracija svima nama… 
a ovo je naš restoran, kuća u kojoj smo noćili je preko puta... sjajan ambijent i opet neke sjajne žene koje sam u kući upoznala :) 
i, naravno, razlog našeg dolaska… 
prvi dan smo imali i prvi zadatak – testirati zemlju koju su prethodni dan doneli! 
uradili smo testove u jednoj od pim/v/nica sa slamom i plevom (jako je interesantno šta u Rogljevu zovu plevom, a šta u Vojvodini – potpuno drugi koncept :) prošle godine koristili smo njihov “muljak”, a ove smo pokušali sa zemljom sa brda (i pokazala se veoma interesantna!)
a sledeće jutro krenuli smo u dovoz zemlje…nije bilo lako kopati, ali smo se taako dobro organizovali – devojke su motikale, momci krampili i sve je išlo brzo i efikasno, uz Jeleninu pesmu…
dobro natovareni, rumeni i pomalo umorni uputili smo se nazad…
ali, pre toga – zajednička fotografija vrednih kopača zemlje iz regiona :) 
povratak, rogljevačka idila i čuveni vinogradi… 
usput, neki od detalja koji su mi promakli prošli put…
i ja sam održala predavanje (i, zahvaljujući Jeleni, naučila neke nove termine poput “chaff” – pleva i “burlap” – juta)
nakon čega smo imali tek toliko vremena da uskočimo u zemlju i pripremimo je (nogama) za maltere, opet uz Jeleninu pesmu 
(izvinite što fotografije ne prate tekst, ali ovoga puta sam više uživala, nego fotografisala :)
i naravno, omiljene pimnice sa blatnim malterima :) 
i ta neobična, svetlo žuta zemlja :)
nažalost, morala sam da odem kad je bilo najuzbudljivije i kad su krenuli da lepe maltere… ali, dobro, vidimo se opet sledeće godine, nadam se na duže :) a i ostavila sam ljude od poverenja tamo, tako da sam manje brinula :)
i još jedna lepa vest – vidimo se u septembru u Gjirokastri :) a evo i par reči iz ugla organizatora CHwB o kampu :)
