19.jun-2.jul 2017, Mošorin
jedna je (moja) mama, jer ko bi drugi predložio da potroši svoj godišnji čuvajući unuka, kuvajući i živeći u skromnim gradilišnim uslovima, samo da bih ja mogla da se igram u blatu. 14 vezanih dana, s tim da smo napravili 1 dan pauze, zbog radionice u Iloku… 
neki kažu da nije dobro, ali ja uvek sanjam VELIKE snove – jer, čak i kad se ne ostvare i ne postignem sve što sam zamislila (jer, tako obično biva!), znam da sam uradila najviše i najbolje što sam mogla. HVALA, mama :) Continue reading
jedna je (moja) mama
3
na preporuku Katarine Luketina, a na poziv gospođe 
evo okvirnog plana, koji će zavisiti od vremenskih uslova i napretka tokom radionica, promene ćemo blagovremeno najaviti: 
do srede smo radili sa ženama, od subote nastavljamo sami… 
i opet hvala našem super-Vinku, kuvaru Vladi i mami, Roganu, Miši, Bojanu, kao i našim sjajnim majstoricama na ovim vrednim danima :) 
a hvala i našem super-Vinku, kuvaricama Aleksandri i mami i našim majstoricama :) 
Vinko je predložio da drugi zid od naboja sačeka njegov povratak, a kako niko osim Tene nije prijavio dolazak, tako je i bilo ;) mi smo nastavili unošenje peska u radionicu, pa sklanjanje brda cigala koje su ostale posle 
profesor Marjan Ivanov me pozvao da održim predavanje, koju sam prvobitno odbila – kako zbog toga što smo se tek vratili iz Hrvatske, tako i iz porodičnih razloga… ipak, na njegovo insistiranje i nalaženje načina da me dovede, nisam ostala ravnodušna – u prilog teoriji da sve kreće od entuzijazma jednog čoveka ;) 